Letnji raspust predstavlja izazov za mnoge roditelje koji se suočavaju sa važnom dilemom – kada je pravo vreme da dete prvi put ostane samo kod kuće?
To je pitanje koje gotovo svaki roditelj postavi sebi u nekom trenutku odrastanja svog deteta.
Ne postoji univerzalno pravilo koje važi za svu decu i određuje kada su spremna da ostanu sama kod kuće. Svako dete je drugačije, a odluka zavisi pre svega od njegove zrelosti i sposobnosti da se samostalno snađe u različitim situacijama.
Prema Porodičnom zakonu Republike Srbije, roditelji su dužni da obezbede odgovarajući nadzor nad detetom, pri čemu se procena da li dete može ostati samo zasniva na njegovom uzrastu i zrelosti. Decu predškolskog uzrasta ne bi trebalo ostavljati bez nadzora odrasle osobe.
Kada je reč o školskom detetu, uzrast nije jedini kriterijum. Mnogo je važnije kakvo je dete po karakteru. Ukoliko je plašljivo, nesigurno ili teško reaguje u nepoznatim situacijama, nije preporučljivo da ostaje samo kod kuće. S druge strane, ako pokazuje odgovornost, samostalnost i zrelost, može povremeno ostajati samo već nakon polaska u školu, uz odgovarajuću pripremu.
Pre nego što donesete takvu odluku, razgovarajte sa detetom i proverite kako bi reagovalo u različitim situacijama.
Postavite mu pitanja poput:
- Šta bi uradio kada bi neko pozvonio na vrata?
- Kako bi postupio ukoliko primetiš dim, požar ili poplavu?
- Da li bi nepoznatoj osobi preko telefona rekao da si sam kod kuće?
- Kome smeš da otvori vrata?
- Kada treba odmah da pozoveš roditelje ili drugu odraslu osobu?
- Čime ćeš se baviti dok se ne vratimo?
Jednako je važno da se roditelji pridržavaju dogovora sa detetom. Ako od njega očekujete da poštuje pravila, potrebno je da i vi ispunite obećanje i vratite se u dogovoreno vreme. Kašnjenje može izazvati strah i nesigurnost kod deteta.
U Srbiji ne postoji zakonom propisan uzrast kada dete može ostati samo kod kuće. Roditelji imaju odgovornost da procene da li je njihovo dete dovoljno zrelo za takav korak. U pojedinim državama, poput Sjedinjenih Američkih Država, postoje preporuke prema kojima decu mlađu od 12 godina ne bi trebalo ostavljati samu osim na veoma kratko vreme, dok maloletnici mlađi od 16 godina ne bi trebalo da ostaju sami tokom noći. Ipak, ove preporuke nisu univerzalne i često izazivaju različita mišljenja među roditeljima.
Stručnjaci savetuju da se dete postepeno navikava na samostalan boravak kod kuće. U početku to mogu biti periodi od desetak ili petnaest minuta, koji se kasnije postepeno produžavaju. Važno je da dete zna šta sme, a šta ne sme da radi dok je samo, kao i da nakon povratka roditelj razgovara sa njim o tome kako je provelo vreme.
Defektolog i Geštalt psihoterapeut Ana Karakaš ističe da roditelji, pre nego što prvi put ostave dete samo kod kuće, treba pažljivo da procene njegovu zrelost. Iako postoje velike individualne razlike među decom istog uzrasta, mnogi stručnjaci smatraju da deca mlađa od 12 godina ne bi trebalo da ostaju sama ili pod nadzorom drugog deteta. U zavisnosti od zrelosti, dete nakon četvrtog razreda osnovne škole, odnosno između 10. i 12. godine, može ostati samo dva do tri sata.
Psiholog Petra Šimčić naglašava da roditelji treba da procene kako se dete oseća pri pomisli da ostane samo kod kuće i da li je sposobno da brine o sebi u tom periodu. Takođe je važno razmotriti da li poštuje pravila i dogovore, kako reaguje u stresnim ili nepoznatim situacijama i da li zna kako da kontaktira roditelje ili drugu blisku osobu u slučaju potrebe.
Kada procenite da je dete dovoljno zrelo, organizujte prvi samostalni boravak kod kuće pažljivo i postepeno. Na taj način gradite njegovo samopouzdanje, odgovornost i osećaj sigurnosti, uz očuvanje međusobnog poverenja.
(Yumama)
BONUS VIDEO
