Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 30. marta ulaze u 6. nedelju velikog posta koji se smatra najstrožijim i koji se završava na Vaskrs
Šesta nedelja posta naziva se i Cvetna nedelja posta. U ovoj nedelji se više nego ikad pripremamo za Vaskrs - praktikuje se umeren post, beremo cveće i vrbove grančice, čistimo i kitimo kuću za Vrbicu. Vikend koji nam sledi uvodi nas u divan i neverovatan praznik Vaskrsenja Hristovog.
Simbol Cvetne nedelje je čisto zdravlje, ali se najviše obraća pažnja na molitveno pročišćenje pred Strasnu i najstrožiju nedelju posta koja sledi iza Cvetne.
Običaji i verovanja za cvetnu nedelju:
Ovu nedelju počinjemo sa velikim praznikom - Sveti Aleksije čovek božiji, hrišćanski svetac koji je napustio bogatstvo da bi živeo kao prosjak i molio se Bogu 34 godine.
Postoji verovanje da danas, u ponedeljak 30. marta treba dati milostinju onome ko je traži, jer je upravo ovaj svetac prošao zemaljski život kao prosjak.
Zatim u subotu nas čeka veliki praznik - Vrbica ili Lazareva subota. Tog dana se u crkvu unose vrbove grančice koje se osveštavaju i nose kući, gde se čuvaju pored ikone za zdravlje i napredak.
U nedelju, Cvetnu nedelju, kuća se kiti cvećem, dok se ukućani umivaju sa vodom u kojoj je potopljeno poljsko cveće: ljubičice, maslačak, behar...
Iako je nedelja posta, ishrana je ublažena, te je u nedelju po prvi put dozvoljeno da se jede riba.
Šta se radi u nedelju - na Cveti?
Za ovaj praznik, prema verovanjima, valja raditi i započinjati poslove, jer se smatra da su um i veštine ljudi tada moćniji.
Cvetna nedelja je neposredno pre poslednje, Strasne nedelje, kojom se završava Vaskršnji post.
Iza ove nedelje, sledi sedma nedelja posta na kraju koje se proslavlja Vaskrs, najradosniji hrišćanski praznik. Prema običaju, već u ovoj, Cvetnoj nedelji, treba da se radujemo, da razvijamo optimizam i lepa osećanja.
(Stil)
BONUS VIDEO:
