Šta se radi sa božićnom pšenicom posle praznika i zašto se nikada ne baca? Narodni običaji otkrivaju kako se blagoslov vraća prirodi.
Božićna pšenica u srpskoj pravoslavnoj tradiciji ima duboko simbolično značenje i prema njoj se ne odnosi nepažljivo ni kada božićni dani prođu. Iako ne postoji crkveno pravilo koje precizira tačan trenutak ili način njenog uklanjanja iz doma, u narodu važi jedno jasno i strogo poštovano pravilo – božićna pšenica se nikada ne baca.
Gde ide božićna pšenica posle Božića?
Najčešći običaj jeste da se pšenica iznese napolje i pokloni prirodi. U mnogim krajevima Srbije daje se pticama ili domaćim životinjama, jer se veruje da se na taj način blagoslov vraća živim bićima. Pšenica, kao simbol života, roda i obilja, treba da nastavi svoj put, a ne da završi u smeću.
U pojedinim krajevima postoji običaj da se božićna pšenica prospe po bašti, njivi ili čak u saksiji sa cvećem, uz tihu molitvu ili želju za plodnu i berićetnu godinu. Time se, prema narodnom verovanju, priziva napredak doma i dobro zdravlje ukućana.
Kada se pšenica sklanja iz kuće?
U nekim domovima pšenica se ne uklanja odmah posle Božića, već se čuva još nekoliko dana, kao deo praznične atmosfere. Najčešće se iznosi na Mali Božić (14. januar) ili na Bogojavljenje (19. januar), kada se simbolično zatvara božićni ciklus.
Bez obzira na datum, običaj je isti – pšenica se iznosi sa poštovanjem, nikada se ne baca i ne uklanja grubo ili bez pažnje.
Zašto je ovaj običaj važan?
Suština nije u samom ritualu, već u simbolici. Božićna pšenica podseća na Hristovo rođenje, novi početak i obnovu života, zbog čega se i nakon praznika prema njoj postupa dostojanstveno.
U narodu se zato prenosi jednostavno pravilo: ono što je raslo za radost Božića vraća se zemlji ili životinjama, uz zahvalnost za proteklu godinu i veru u ono što dolazi.
(Lepa i srećna)
BONUS VIDEO
