Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra proslavljaju praznik Blagu Mariju, koji je posvećen Mariji Magdaleni.
Blaga ili Blažena Marija spada u nepokretne praznike, i iako nema crveno slovo u crkvenom kalendaru, toga dana se, kao ni na Ognjenu Mariju i Svetu Petku ništa ne radi u kući niti u polju.
Kao i na dane Ognjene Marije i Trnove Petke, na praznik Blage Marije žene treba da odmaraju. Narod veruje da nije dobro bilo šta raditi u kući ili na polju, da se svetica ne bi uvredila.
Sa druge strane, veruje da dobre i poštene žene, koje žive ispravnim i bogougodnim životima, uvek, a naročito na sutrašnji dan, imaju zaštitu Blage Marije.
Zajedno sa Presvetom Bogorodicom tugovala je pred raspetim Hristom na Golgoti i tri puta je posetila njegov grob.
Prema jevanđeljima, posle Vaskrsenja Gospod joj se dva puta javio, dok se u predanju tvrdi da je posetila Rim, gde je caru Tiberiju darovala crveno bojeno jaje i pozdravila ga rečima: "Hristos vaskrse!" (veruje se da je običaj farbanja vaskršnjih jaja vezan za ovaj događaj) i pred njim optužila Pontija Pilata, rimskog prokuratora u Judeji, da je nepravedno osudio Isusa Hrista.
Narodna verovanja za Blagu Mariju
Blaga Marija se u srpskoj tradiciji smatra zaštitnicom žena. Zato postoji verovanje da žene koje danas odu u crkvu, pomole se svetiteljki i zapale sveću mogu da zamisle jednu želju, a Marija Magdalena će im pomoći da se ona ispuni.
Po narodnom običaju, na ovaj praznik ne započinju se važni poslovi, niti se obavljaju teški kućni ili poljski radovi. Dan bi trebalo provesti u miru, molitvi, dobročinstvu i okupljanju porodice.
Postoji običaj i da noć uoči praznika žene treba da zamisle želju i pomole se svetiteljki.
BONUS VIDEO
