Spisateljica Vedrana Rudan duhovito opisuje svoje mladalačke zgode u Armanijevim sakoima, a ujedno i otkriva u čemu želi da je sahrane. Ona se u svom karakterističnom stilu često se vraća u prošlost, prisećajući se anegdota koje život čine živopisnim i duhovitim.
Opisujući svoje četrdesete, Vedrana Rudan je otkrila kako je od riječkih šanera kupila dva Armanijeva sakoa, a čak se i udala u crnom Armanijevom odelu. Poseban detalj iz tog vremena bio je i zujalica na zadnjem delu sakoa, koju niko nije uspeo da skine – pa je tako mlada Vedrana u bračne vode uplovila u „obeleženoj“ odeći.
Odeća, smrt i britki humor
U otvorenom pismu, koje je nastalo u najtežim danima njene borbe sa bolešću, Vedrana je jasno poručila u čemu želi da je sahrane.
Sa prepoznatljivom dozom ironije napisala je: „Neću ja svetog Petra da impresioniram.“
Dodala je da skupoceni Armanijevi komadi sigurno neće imati nikakvu vrednost na „onom svetu“ i da ih zato ostavlja unuci. Istakla je da joj je muž jednom prilikom pokazao najnovije pidžame iz Lidla i da je to jedino u čemu bi mogla otići pred svetog Petra – jednostavno, bez želje da se nameće ili imponuje.
Poruka unuci i životna filozofija
Vedrana je svoje sakoe i odela odlučila da ostavi unuci, sa šaljivom, ali dubokom porukom. Ako jednog dana položi zakletvu kao predsednica zemlje, poručila je da to učini u njenom Armaniju.
„Kad se udaš, moraš imati nešto staro, a kad uđeš u politiku – nešto ukradeno“, napisala je Rudan. Ovim je još jednom potvrdila da njen pogled na život uvek ostaje britak, realan i prožet humorom, pa čak i kada govori o onome što mnogi doživljavaju sa tugom i ozbiljnošću.
Razvod kao otvorena bitka
Vedrana Rudan nikada nije birala reči kada govori o svom privatnom životu, a posebno kada je reč o braku i razvodu. U jednom od svojih pisama, ona je bez uvijanja opisala trenutak kada je odlučila da preseče i raskine odnos sa suprugom. Razvod, kako ga ona vidi, nije samo pravna procedura već borba za dostojanstvo i jasno pokazivanje stava.
„Kuća je moja, a ti idi za kobilom“
„Kuća je uknjižena na moje ime, izašao si iz nje, oplodio, bar ti tako misliš, gotovo maloletnu kobilu, a ja bih se trebala smešiti i dati ti pola kuće. Od***, ljubavi. Kuću sam ‘poklonila’ sinu, sad se ti mlati na sudu sa sinom“, napisala je Rudan. NJene reči nisu samo gnev, već i izraz dubokog razočaranja u partnera koji je, prema njenom viđenju, izdao poverenje i porodične vrednosti.
Ironija kao oružje protiv bola
I u najtežim ličnim trenucima, Vedrana ostaje verna sebi – britka, ironična i nimalo spremna na kompromis. Za nju je razvod značio oslobađanje, ali i priliku da podvuče crtu, bez želje da sakrije uvrede ili prećuti istinu. NJeno pero postaje štit, a ironija lek protiv bola.
