U 2025. godini Aranđelovdan pada u petak, pa je trpeza posna, uz dozvoljenu upotrebu ribe.
Aranđelovdanje praznik od izuzetnog značaja u hrišćanskoj i srpskoj tradiciji, posvećen Svetom arhangelu Mihailu, vojvodi nebeskih sila i zaštitniku Crkve i vernika. U srpskim domovima on je i krsna slava velikog broja porodica, po rasprostranjenosti odmah iza najčešće slavljenih svetitelja.
Aranđelovdan se obeležava 21. novembra po novom kalendaru, odnosno 8. novembra po starom. Dan je označen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, što naglašava njegov liturgijski i narodni značaj: prepoznaje se kao vreme molitve, zahvalnosti, sabornosti i domaćinskog gostoprimstva.
Da li je Aranđelovdan 2025. posna ili mrsna slava?
Jednostavno pravilo glasi: ako praznik padne u sredu ili u petak – trpeza je posna. U 2025. godini Aranđelovdan pada u petak, te je primereno da trpeza bude posna, uz obavezno slavsko žito. Posno ne znači jednolično: jela na ulju, povrćne čorbe, posne sarme, riba iz rerne, pečena bundeva, turšije, namazi od semenki i orašastih plodova pružaju širok izbor ukusa i tekstura. Ko drži stroži post, lako će naći posne varijante bez ribe; ko drži blaži post, rado će se obradovati pažljivo spremljenoj ribi i dobro izbalansiranim prilozima.
Dakle, u 2025. godini Aranđelovdan pada u petak, pa je trpeza posna, uz dozvoljenu upotrebu ribe.
Krsna slava: obavezni i preporučeni običaji
U središtu slavskog obreda stoje žito (koljivo), slavski kolač i slavska sveća, uz ikonu svetitelja, tamjan i vino. Žito se sprema za duše predaka i zato se priprema i za Aranđelovdan, bez obzira na raširenu zabludu da "za živog svetitelja žito ne ide". Kolač je hleb zahvalnosti i zajedništva, a sveća je svedočanstvo svetlosti koja razgoni tminu. Tamjan se, kao miris molitve, nudi smirenu sabranost, dok vino u obredu ukazuje na svečani karakter dana.
Običaj presecanja kolača objedinjavanjem domaćina, sveštenika i gostiju, ukazuje da se slava ne slavi radi razmetanja, nego radi blagoslova. Rečima, pogledima i ponašanjem domaćin drži ton: pozdravlja, prima, ne galami, ne vređa, ne ističe svoje, već se trudi da svakom, tiho i nenametljivo, učini boravak lakim. U tom poretku molitva nije dodatak, već duša celog dana. Domaćin brine da se na trpezi nađe i nešto za one koji poste strože, bez ribe i bez tragova mlečnih namirnica; time se poštuju lična pravila gostiju i neguje se duh obzira.
(BlicŽena)
BONUS VIDEO:
