У 2025. години Аранђеловдан пада у петак, па је трпеза посна, уз дозвољену употребу рибе.
Аранђеловдање празник од изузетног значаја у хришћанској и српској традицији, посвећен Светом архангелу Михаилу, војводи небеских сила и заштитнику Цркве и верника. У српским домовима он је и крсна слава великог броја породица, по распрострањености одмах иза најчешће слављених светитеља.
Аранђеловдан се обележава 21. новембра по новом календару, односно 8. новембра по старом. Дан је означен црвеним словом у црквеном календару, што наглашава његов литургијски и народни значај: препознаје се као време молитве, захвалности, саборности и домаћинског гостопримства.
Да ли је Аранђеловдан 2025. посна или мрсна слава?
Једноставно правило гласи: ако празник падне у среду или у петак – трпеза је посна. У 2025. години Аранђеловдан пада у петак, те је примерено да трпеза буде посна, уз обавезно славско жито. Посно не значи једнолично: јела на уљу, поврћне чорбе, посне сарме, риба из рерне, печена бундева, туршије, намази од семенки и орашастих плодова пружају широк избор укуса и текстура. Ко држи строжи пост, лако ће наћи посне варијанте без рибе; ко држи блажи пост, радо ће се обрадовати пажљиво спремљеној риби и добро избалансираним прилозима.
Дакле, у 2025. години Аранђеловдан пада у петак, па је трпеза посна, уз дозвољену употребу рибе.
Крсна слава: обавезни и препоручени обичаји
У средишту славског обреда стоје жито (кољиво), славски колач и славска свећа, уз икону светитеља, тамјан и вино. Жито се спрема за душе предака и зато се припрема и за Аранђеловдан, без обзира на раширену заблуду да "за живог светитеља жито не иде". Колач је хлеб захвалности и заједништва, а свећа је сведочанство светлости која разгони тмину. Тамјан се, као мирис молитве, нуди смирену сабраност, док вино у обреду указује на свечани карактер дана.
Обичај пресецања колача обједињавањем домаћина, свештеника и гостију, указује да се слава не слави ради разметања, него ради благослова. Речима, погледима и понашањем домаћин држи тон: поздравља, прима, не галами, не вређа, не истиче своје, већ се труди да сваком, тихо и ненаметљиво, учини боравак лаким. У том поретку молитва није додатак, већ душа целог дана. Домаћин брине да се на трпези нађе и нешто за оне који посте строже, без рибе и без трагова млечних намирница; тиме се поштују лична правила гостију и негује се дух обзира.
(БлицЖена)
БОНУС ВИДЕО:
