Oglas
· · Komentari: 0
svetac

Vernici slave SVETOG GRIGORIJA ČUDOTVORCA: Danas se prema verovanju ostvaruju želje

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 30. novembra, slave Svetog Grigorija Čudotvorca

1701267172_cc316be295602dbed78397453480006adff4293e.jpg
Foto: Wikipedia
Oglas

Sveti Grigorije Čudotvorac poznat i kao Grigorije Neokesarijski  (213--270) je pravoslavni svetitelj, učitelj crkve, prvi episkop Neokesarije Pontijske (Mala Azija) i osnivač Crkve u Kapadokiji.

Rođen je u Neokesariji oko 213. godine u uglednoj paganskoj porodici. Rođeno ime mu je bilo Teodor, a nakon što se krstio uzeo je ime Grigorije. U rodnom gradu izučavao je pravo i retoriku. U Kesariji palestinskoj upoznao se sa Origenom. Slušajući njegova predavanja u poznatoj Aleksandrijskoj školi, krstio se i ostao je da ga sluša još pet godina (233-238). Pre odlaska iz škole, održao je svoj čuveni Pohvalni govor Origenu. Nekoliko godina kasnije, Grigorije je ustoličen za episkopa Neokesarije. U episkopskoj službi istakao se kao snažna ličnost, s velikim sposobnostima za organizovanje crkvenog života, bio je i veliki podvižnik i čudotvorac.

NJegovo žitije napisao je Sveti Grigorije Niski.

Poznat je i po svom učenju o Svetoj Trojici, koje su kasnije koristili i Sveti Oci Crkve: Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Grigorije Niski, njega je posle proučio i potvrdio i Prvi vaseljenski sabor.

Kada je počelo progonstvo hrišćana pod carem Decijem Trajanom (249-251), sveti Grigorije je odveo svoje vernike u udaljenu planinu. Međutim, jedan neznabožac ih je prijavio progoniteljima, i vojnici su opkolili planinu. Svetitelj je predavši uputstva svom đakonu, otišao na otvoreno mesto, podigao svoje ruke ka nebu, i počeo da se moli Bogu. Vojnici su pretražili planinu nekoliko puta, prolazeći pored Hrišćana, ne videvši ih, tako da su konačno odustali u potrazi i otišli. Po povratku u grad, rekli su da na planini nema nikoga i da samo dva drveta stoje jedno naspram drugog. Neznabožac koji je izdao mesto skrivanja Hrišćana se prvo iznenadio, a onda poverovavši u Hrista i sam se obratio u hrišćanstvo.

Po prestanku progonstava, Sveti Grigorije se vratio u Neokesariju. Uspostavio je dane proslavljanja mučenika koji su postradali za Hrista. U to vreme se počelo širiti lažno učenje Pavla Samosatskog, patrijarha Antiohije. Ta jeres je pogrešno učila o suštini Svete Trojice i suštini Boga Oca. Osuđena je na pomesnom saboru u Antiohiji, gde je učestvovao i Sveti Grigorije.

Odličnim pastirskim vođstvom, efektnim propovedima, čudima i blagoslovima, broj hrišćana u gradu je neprekidno rastao, tako da je na kraju u njemu opstalo samo 17 neznabožaca. Po dolasku Svetog Grigorija na mesto episkopa, u gradu je bilo svega 17 Hrišćana.

Umro je u dubokoj starosti, u vreme cara Aurelijana.

Običaji i verovanja u narodu

Sveti Grigorije je, prema narodnim verovanjima, zapovedao je zlim dusima, gorama i vodama, lečio muke i bolesti, pred onima koji su ga gonili bio je nevidljiv, a mogao je da predvidi događaje i čita misli ljudima.

Običaj koji se zadržao do danas vezan je za crkvu i molitvu - ko se pomoli svetom Grigoriju Čudotvorcu i upali sveću treba da zamisli jednu želju. Ako je njegova molitva bila iskrena i duboka, veruje se da će ovaj svetitelj ispuniti želju.

Takođe, veruje se da ukoliko onaj ko je neveran pročita na ovaj dan spise Grigorija, postaće vernik.

Onaj ko u Grigorija veruje, prema predanju, biće večno zdrav i zaštićen od zlih ljudi. 

Molitva

Bivši silan u molitvama, savršena čudesa si doživeo, stekavši savršeno ime: No moli se Hristu Bogu, oče Grigorije, da prosveti duše naše, da nikada ne zaspemo na smrt.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Pošalji komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas