Koji tip alarma obezbeđuje vrhunsku budnost nakon buđenja? Pitagora je postavio ovo isto pitanje oko 500. godine pre nove ere. Verovao je da određene pesme - melodije koje podižu energiju - imaju sposobnost da se suprotstave pospanosti koju može doneti buđenje. I izgleda da je imao pravo. Istraživanja su sada pokazala da određeni zvuci alarma zaista mogu poboljšati našu budnost nakon buđenja.
Način na koji se budimo može uticati ne samo na naše raspoloženje i izglede za dan, već i na i mentalne performanse. U nekim slučajevima, omamljenost nakon buđenja može biti opasna nekoliko sati kasnije, smanjujući naš učinak u donošenju kritičnih odluka (kao što su zdravstveni uslovi, hitne reakcije, bezbednost ili tokom vožnje).
Pročitajte još: Kako da sprečite POPODNEVNI PAD ENERGIJE? Evo šta nauka kaže
Ovo kognitivno stanje smanjene budnosti se naziva „inertnost sna“. To je sve veća zabrinutost jer može imati ozbiljne posledice pri obavljanju visokorizičnih zadataka, uključujući vožnju.
Kako se mozak budi?
Prelazak iz spavanja u budnost ne prati sistem sličan prekidaču za uključivanje/isključivanje, kao što su tehnike snimanja mozga otkrile. Buđenje se oslanja na složene biološke procese, uključujući povećan protok krvi u mozgu. Studije pokazuju da je regionima mozga važnim za performanse uzbune (prefrontalni kortikalni regioni) potrebno više vremena da se „pokrenu“ nego drugim oblastima (kao što su bazalni - ganglije) koje su važne za uzbuđenje. To znači da možete biti budni, ali ne sasvim sa tim. Istraživanja su takođe pokazala da je aktivnost krvotoka u mozgu smanjena nakon buđenja, u poređenju sa stanjem pre spavanja. Stoga, budnost može delimično da zahteva mehanizme koji podstiču preraspodelu krvotoka u mozak - nešto što određene vrste zvuka i muzike mogu da urade. Još jedan faktor koji utiče na budnost nakon buđenja je faza sna u to vreme. Manje je verovatno da ćete se osećati umorno ako se probudite iz laganog sna, u poređenju sa dubljim sporim ili REM snom.
Efikasnost alarma takođe zavisi od starosti. Mladim odraslim osobama od 18 do 25 godina potrebni su glasniji alarmi od starijih, a predtinejdžerima je potreban još veći prag od mladih odraslih. Možda će vam trebati alarm čak 20 decibela glasniji na 18 nego na 80. Efikasnost alarma i koliko glasan treba da bude, takođe zavisi od vaših godina.
Da li su frekvencija zvuka i melodija važni?
Ali kada je u pitanju izbor alarma, šta je tačno najbolji izbor? Sve veći broj dokaza sugeriše da različiti zvukovi alarma mogu pozitivno uticati na ljudski učinak nakon buđenja. Istraživanja su pokazala da ljudi koji koriste alarme koji nose melodiju uz koju će lako pevušiti, iskusiće manje umora od onih sa standardnim "bip" alarmom.
Jedna studija dizajnirala je ekspermentalni ton alarma koji je doveo do značajno boljih performansi nakon buđenja, u poređenju sa standardnim zvučnim signalom. Druge studije su takođe otkrile da je pop muzika (koja se može protumačiti kao melodična) dobra za suzbijanje inercije sna nakon kratkog spavanja, a još više ako je to muzika u kojoj slušalac lično uživa.
Šta mogu da uradim da poboljšam svoj alarm za buđenje?
Šta sve ovo znači za svakodnevnicu? Pa, s obzirom na sve gore navedeno, verujemo da savršeni alarm mora zvučati otprilike ovako:
ima melodiju uz koju možete lako da pevate ili pevušite
ima dominantnu frekvenciju oko 500 Hz
nije prebrz ili prespor (100 – 120 otkucaja u minuti je idealno).
Takođe zapamtite da alarm mora biti glasniji za mlađe ljude (ili za osobe koje duboko spavaju).
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
