Decenijama nas uče da je osam sati sna neophodno za zdravlje. Ipak, Japanci, nacija sa najdužim životnim vekom, spavaju znatno manje.
Nova revolucionarna studija otkriva da tajna dugovečnosti možda nije u broju sati, već u nečemu sasvim drugom: kulturi.
U Japanu, zemlji poznatoj po iscrpljujućoj radnoj etici, prosečan san traje jedva nešto više od šest sati. Istovremeno, Japan ima najduži životni vek među razvijenim ekonomijama sveta i jednu od najnižih stopa gojaznosti.
Paradoks života
Ova zagonetka je decenijama zbunjivala naučnike, jer su brojna istraživanja dosledno povezivala manjak sna sa lošijim zdravljem, kao što su obolenja vezana za srčane bolesti, pa do kraćeg života. Kako je moguće da cela nacija prkosi ovom fundamentalnom medicinskom pravilu?
Odgovor nudi opsežna studija objavljena u časopisu PNAS. Tim istraživača, predvođen Kristin Ou i Stivenom Hajnom, analizirao je podatke o spavanju i zdravlju skoro 5.000 ljudi iz 20 zemalja, kontrolišući faktore poput ishrane i pušenja. Postavili su ključno pitanje: "Da li je idealna količina sna univerzalna?" Rezultati su otkrili ogroman raspon, od 6 sati i 18 minuta u Japanu do 7 sati i 52 minuta u Francuskoj, potvrđujući da san zaista ima kulturni pečat.
Kultura u navikama spavanja
Glavno otkriće studije je da ne postoji magični broj koji važi za sve. Optimalna dužina sna, povezana sa najboljim zdravstvenim stanjem, značajno se razlikuje od kulture do kulture. Istraživači su otkrili da su ljudi zdraviji ukoliko se njihove navike spavanja podudaraju sa normama sredine u kojoj žive.
Ovaj fenomen, nazvan "kulturni fit", sugeriše da usklađenost sa društvenim ritmom smanjuje praktični i psihološki stres koji može nastati zbog neusklađenosti rasporeda. "Naše osnovne fiziološke potrebe oblikovane su interakcijom sa kulturom", objašnjava Ou.
Neočekivani nalazi o zdravlju nacija
Analizom na nacionalnom nivou, studija je došla do još jednog iznenađenja. U državama gde ljudi spavaju kraće, poput Japana, nemaju višu stopu srčanih oboljenja, dijabetesa, niti kraći životni vek. Naprotiv, ove kulture sa "kraćim snom" imale su niže stope gojaznosti u poređenju sa nacijama gde se spava duže.
Dobijeni rezultati ukazuju da su drugi faktori, kao što su ishrana, fizička aktivnost i društvena kohezija, možda od presudnog značaja za dužinu života. Japanski model to i potvrđuje: ishrana bogata ribom, svakodnevno kretanje i kulturni običaji optimizuju kvalitet odmora.
Popodnevna dremka je dozvoljena
Tajna nije samo u spavanju, već u načinu života koji ga okružuje. Japanci prioritet daju kvalitetu umesto kvantitetu. Tradicionalni rituali, poput toplih kupki pre spavanja koje pomažu telu da se ohladi i brže utone u dubok san, igraju važnu ulogu.
Spavanje na čvrstim podlogama (futonima na tatami) podstiče pravilno poravnanje kičme i smanjuje mikro-buđenja. Uz to, popodnevne dremke, poznate kao "inemuri", kulturološki su prihvaćene i posmatraju se kao znak vrednog rada, a ne lenjosti, omogućavajući brzu regeneraciju tokom dana.
Ipak, ovo istraživanje ne sugeriše da bi svi trebalo da smanje sate spavanja. Zapravo, u svakoj od 20 država koje su obuhvaćene analizama, prosečna dužina sna bila je niža od one koja se pokazala kao optimalna za zdravlje u toj specifičnoj kulturi.
Poruka je suptilnija: opsesija brojem osam je pogrešna. Umesto da se kruto držimo univerzalnog pravila, trebalo bi da slušamo svoje telo i razumemo da je idealna mera sna duboko lična i oblikovana našim okruženjem. Kako zaključuje Hajn, "način na koji zadovoljavamo svoje potrebe za snom oblikovan je kulturnim učenjem".
(RTS)
BONUS VIDEO
