Nije svaka vrsta ribe dobra. Među popularnim vrstama krije se i najgora vrsta ribe čijom konzumacijom štetimo srcu i dižemo holesterol.
Ova slatkovodna riba, delikatnog ukusa, veoma je popularna u Srbiji. Međutim, nije svaka riba dobra. Najgora vrsta ribe koja je navedena razara srce i diže holesterol.
Zvuči ukusno; međutim, da li je riba koju svakodnevno jedemo zaista bogata nutritivnim vrednostima i ima tako veliki uticaj na funkcionisanje našeg tela? Ne nužno. Među najpopularnijim vrstama ribe, dostupnim u svakoj prodavnici, ima onih koje ne bi trebalo da jedemo.
Ribu vredi jesti jer sadrži omega-3 kiseline, dobar je izvor vitamina D, E, A i onih iz grupe B, kao i minerala. Pored toga, zadovoljavaju potrebu za proteinima.
Koju vrstu ribe treba da jedete, a koje vrste izbegavati?
Lista onih za koje stručnjaci preporučuju da ih uključe u ishranu uključuje, između ostalog: skušu, haringu, polak, bakalar, losos, smuđa, sardine i tunjevinu. Mnogo zavisi i od toga odakle dolazi riba.
Oni sa Atlantika ili Pacifika su bolji jer sadrže manje žive. U isto vreme, prema Medonetu, odrasla osoba bi morala da pojede, na primer, desetak konzervi tunjevine da bi se otrovala ovim elementom.
Stvari su malo drugačije za buduće majke i žene koje planiraju trudnoću. Kako savetuju iz Instituta za majku i dete, trebalo bi ih ograničiti samo na mršave i ne predatorske ribe iz pomenutih Atlantskog i Tihog okeana, kao i Severnog mora. Čak i mala deca treba da jedu takvu ribu.
A koja je najgora vrsta ribe koja može potencijalno ugroziti vaše zdravlje?
Pangasius – ne sadrži mnogo omega 3 masnih kiselina
Kada jedemo ribu posebno nam je važno da sadrži mnogo omega-3 masnih kiselina. Nažalost, pangasius ih praktično ne sadrži… Ova slatkovodna riba, delikatnog ukusa, veoma je popularna u Srbiji. U stvari, pangasius dolazi iz Vijetnama, gde se uzgaja u užasnim uslovima. Jedinke Pangasiusa su sve na veoma malom području, zbog čega nisu u stanju da se prirodno razmnožavaju.
U tu svrhu, uzgajivači im daju posebne hormonske injekcije (sa horionskim gonadotropinom) i tove pangasiusa specijalnom hranom koja se sastoji od ribljeg brašna, soje i kasave.
Kakvi su efekti efekti? Svi sastojci sumnjivog kvaliteta idu sa ribom u naš organizam.
Tilapija – podiže loš holesterol
Tilapija je takođe azijska slatkovodna riba. Veštački uzgajan u rezervoarima zagađene vode, takođe je punjena hormonima i sastojcima koji podstiču brzi razvoj. Tilapija sadrži velike količine arahidonske kiseline iz grupe omega-6, čiji redovni unos može izazvati upale, srčana oboljenja i starenje ćelija.Nilski smuđ Počnimo sa činjenicom da nilski smuđ ima nemasno meso, dosta proteina i bogat je vitaminom A. Međutim, osim ovih nekoliko prednosti (koje imaju i druge, zdravije ribe), sadrži vrlo malo omega-3 masnih kiselina i ima veliku količinu palmitinske kiseline.
Zvuči egzotično? Međutim, ovaj sastojak doprinosi proizvodnji lošeg holesterola (LDL).
Butterfish – sadrži opasnu kiselinu
Potvrđeno je da leptir riba sadrži opasnu, tešku ili neprobavljivu oleinsku kiselinu (sadrži estre voska). Česta konzumacija Butterfisha može dovesti do dijareje, mučnine, pa čak i povraćanja.
Škampi – uslovi uzgoja sporni
Uslovi u masovnom uzgoju škampa često su sporne. Pored toga, mnogi ljudi zaboravljaju da je očiste pre jela i dodaju škampe u jelo zajedno sa muljem u crevima (vidljiva tanka crna traka na leđima). Iako su škampi izvor proteina, oni takođe doprinose povećanju lošeg holesterola.
(Krstarica)
BONUS VIDOE
