Visok krvni pritisak jedan je od najčešćih faktora rizika za srčana oboljenja i smrt koji se mogu sprečiti.
Na krvni pritisak utiču različiti faktori životnog stila, uključujući stres, ishranu, fizičku aktivnost i san. Istraživanja ukazuju na to da su neredovan raspored spavanja i nedovoljno sna povezani sa višim krvnim pritiskom.
Stručnjaci kažu da ne postoji magičan sat, već da je najvažnije da se održava dosledan raspored spavanja koji omogućava da se svake noći spava od 7 do 9 sati.
Ako se ustaje u 6 ili 7 ujutru, to znači da bi trebalo otići u krevet između 22 i 23 sata.
Zašto je odlazak na spavanje između 22 i 23 sata dobro za krvni pritisak
Krvni pritisak prati cirkadijalni ritam
Gotovo svaki sistem u organizmu prati cirkadijalni ritam, odnosno unutrašnji biološki sat koji traje približno 24 sata i utiče na apetit, varenje, telesnu temperaturu, lučenje hormona i san.
- Krvni pritisak takođe prati prirodni dnevni ritam - kaže Branon Blant, nutricionista za Eating Well .
On obično raste nakon buđenja, a opada tokom spavanja. Međutim, neredovan raspored spavanja može da poremeti taj ritam.
- Neredovno vreme odlaska na spavanje može da poremeti ovaj ritam i doprinese nepovoljnijim obrascima krvnog pritiska. Održavanje doslednog vremena odlaska na spavanje i buđenja pomaže u podržavanju ovih prirodnih regulatornih procesa - kaže Mišel Rautenštajn, nutricionista.
Ona dodaje da krvni pritisak obično opada za oko 10 do 20 odsto tokom spavanja.
- Ovaj obrazac poznat je kao noćno sniženje krvnog pritiska i omogućava kardiovaskularnom sistemu da provede određeno vreme pod manjim pritiskom - objašnjava Rautenštajn.
Ipak, kod nekih ljudi krvni pritisak tokom spavanja opada manje nego što bi trebalo. Ovaj obrazac naziva se izostanak noćnog sniženja krvnog pritiska.
Istraživanja su povezala ovaj obrazac sa većim rizikom od kardiovaskularnih komplikacija, uključujući srčani udar, moždani udar i srčanu slabost.
- Dovoljno sna i dosledan raspored spavanja podržavaju prirodni cirkadijalni ritam organizma, iako samo spavanje ne može da garantuje da će krvni pritisak tokom noći opadati na odgovarajući način - dodaje Rautenštajn.
Dosledno vreme spavanja doprinosi zdravlju srca
Odlazak na spavanje i buđenje u različito vreme svakog dana mogu da imaju posledice koje prevazilaze osećaj umora narednog dana. Nedosledan raspored spavanja može da utiče na prirodne ritmove organizma i procese koji učestvuju u regulaciji krvnog pritiska.
- Podaci pokazuju da odstupanje od uobičajenog obrasca spavanja, koje se često javlja kod smenskog rada, džet lega i obrnutog ritma spavanja, negativno utiče na organizam sve do ćelijskog nivoa. To dovodi do pojačane aktivnosti simpatičkog nervnog sistema, odnosno reakcije "bori se ili beži", poremećaja funkcije endotelnih ćelija, pa čak i ukočenosti zidova srca - kaže doktor Devinder Sing.
Odlazak na spavanje i buđenje u približno isto vreme svakog dana pomažu u održavanju cirkadijalnog ritma, što može da doprinese regulaciji krvnog pritiska.
Istraživanja su, takođe, povezala veća svakodnevna odstupanja u vremenu spavanja sa višim rizikom od hipertenzije i drugih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti, kaže Veronika Rauz, nutricionista.
To ukazuje na to da je, osim dovoljnog broja sati sna, važna i njegova redovnost.
(Blic)
