Nova studija je otkrila da četvrtina pacijenata spada u cirkadijalni podtip depresije, koji nastaje usled stanja stalnog poremećaja u smenama vremenskih zona.
Mnogi ljudi sa depresijom ne reaguju na postojeće tretmane, a naučnici smatraju da bi to moglo biti zbog mnogih različitih načina na koje ljudi mogu doći do istih depresivnih simptoma.
Tim sa Univerziteta u Sidneju u Australiji, predvođen istraživačima psihijatrije Džejkobom Krausom i Ijanom Hikijem, objavio je svoje nalaze 20. oktobra 2026. godine u časopisu "British Journal of Psychiatry".
Trenutne kliničke smernice tretiraju depresiju kao jedan poremećaj.
Ali Hiki i tim veruju da, iako depresija može izgledati slično kod svakog pacijenta, mnogi različiti biološki problemi mogu biti uzrok simptoma.
Većina dostupnih tretmana za depresiju pretpostavlja da je poremećaj uzrokovan anksioznošću. Ali za 30 procenata mladih ljudi sa atipičnom depresijom, to nije slučaj.
Dakle, pita Hiki, ako nije izazvano anksioznošću, šta ga onda pokreće?
- Ono što već neko vreme istražujemo je neurobiologija moždanih regulatora cirkadijalnog sistema - kaže on.
Cirkadijalni sistemi u našem telu su oni koji su usklađeni sa 24-časovnim ciklusom dana i noći, pri čemu je svetlost glavni signal koji modulira ove sisteme. Ali, svako telo je malo drugačije.
- Koordinacija tih satova je osnova vašeg raspoloženja, metabolizma, koncentracije, ciklusa spavanja/buđenja i mnogih drugih ključnih faktora - objašnjava Hiki:
- Kada ne radite, stalno se osećate kao da ste umorni od promene vremenske zone. Osećate se umorno, iscrpljeno, dobijate na težini, ne možete se koncentrisati, loše spavate i vaše ponašanje se menja.
Hiki i njegove kolege su sada pronašli dokaze da ovaj osnovni mehanizam zaista leži u osnovi jednog dela poremećaja raspoloženja, u podacima od 11.380 učesnika u tekućoj studiji australijske genetike depresije.
Šest kriterijuma za cirkadijalni podtip depresije
Istraživači definišu cirkadijalni podtip depresije pomoću šest kriterijuma.
Kod osobe sa cirkadijalnom depresijom, simptomi će se menjati sa godišnjim dobima, zbog promene dužine dana. Drugo, sredina njihovog sna je odložena u poređenju sa opštom populacijom.
Takođe doživljavaju društveni džet leg: to jest, njihova sredina sna radnim danima je nekoliko sati drugačija od sredine neradnim danima, to jest njihove tendencije spavanja ne odgovaraju vremenu oko kojeg je društvo obično dizajnirano.
Imaju večernji hronotip i kada im se pruži prilika, spavaće duže od tipične osobe. Nije iznenađujuće da takođe prijavljuju da su veoma umorni ujutru.
Među 11.380 ljudi uključenih u ovu studiju, oko 1 od 4 pacijenta se uklapa u ovaj cirkadijalni podtip.
Postojalo je izvesno preklapanje sa drugim predloženim podtipovima depresije. Najveće preklapanje je bilo sa atipičnom depresijom, ali čak i tada je oko 1.400 slučajeva ispunjavalo kriterijume za atipičnu depresiju, ali ne i za cirkadijalni podtip, što sugeriše da bi ovo i dalje mogli biti različiti oblici poremećaja.
- Depresija nije uniformna bolest i razumevanje karakteristika različitih podtipova znači da ljudima možemo ranije pružiti pristup tretmanima koji će biti najefikasniji za njih - objašnjava Emilijana Tonini, prva autorka novog rada.
Učesnici sa cirkadijalnim podtipom počeli su da doživljavaju depresiju ranije u životu i prijavili su teže kliničke karakteristike poput:
manije,
psihoze,
suicidalnosti.
Takođe su imali veću verovatnoću da će doživeti povećanje telesne težine tokom depresivnih epizoda, i veći genetski rizik za velike neurorazvojne poremećaje, uključujući ADHD, kao i inflamatorne i kardiovaskularne zdravstvene probleme.
Ovi učesnici su takođe imali manje šanse da smatraju uobičajene antidepresivne lekove efikasnim i imali su tendenciju da dožive više neželjenih efekata od lekova.
- Pošto je cirkadijalna depresija povezana sa unutrašnjim biološkim satom ljudi, tretmani usmereni na cirkadijalni ritam, poput svetlosne terapije i melatonina, mogu biti mnogo relevantniji, a lekari bi trebalo da posegnu za njima mnogo ranije kod ljudi sa ovom prezentacijom - kaže Kraus:
- Za one koji smatraju da antidepresivi ne deluju, važno je da razgovaraju sa svojim lekarom za savet o vašim individualnim okolnostima.
(Blic)
BONUS VIDEO
