Učiteljica otkriva tri veštine koje mogu da pomognu deci da se zaštite od vršnjačkog nasilja.
Povratak u školu za samo nekoliko dana kod pojedine dece i roditelja može da izazove nervozu. Škola ume da bude izazovno mesto za decu koja se suočavaju sa poteškoćama u učenju ili sklapanju prijateljstava, pa roditelji zbog toga često brinu.
Nijedan roditelj ne želi da njegovo dete prolazi kroz težak period. Zato je važno da, ukoliko primetite da se dete muči, razgovarate sa njegovim učiteljem ili nastavnikom i zajedno napravite plan koji će mu pomoći.
Vršnjačko nasilje nikada ne treba tolerisati. Istovremeno, važno je da decu učimo kako da se zauzmu za sebe i šta da urade ukoliko postanu meta nasilnika.
Džuli Fragnito, učiteljica, stručnjak za roditeljstvo i mama, podelila je na Instagramu korisne savete. Kako kaže, deca često ne govore roditeljima kada ih neko povredi ili im se ruga, jer se osećaj povređenosti veoma brzo može pretvoriti u stid.
"'Ismevali su me' postaje: 'Možda zaista nešto nije u redu sa mnom'".
Sramota i neprijatnost tada mogu da ih navedu da sve potisnu u sebe, umesto da se obrate roditeljima.
Zato decu treba učiti kako da se nose sa neprijatnim ponašanjem drugih, ali i da razumeju jednu važnu stvar: to što se neko zbog druge osobe oseća bezvredno ne znači da sa njim nešto nije u redu.
Evo koje tri veštine Džuli savetuje roditeljima da vežbaju sa decom.
1. Naučite ih da odgovore mirno i bez pokazivanja uznemirenosti
Jedan od saveta je da dete nauči da odgovori kratko, smireno i bez burne reakcije.
Na primer: "Okej" ili "Baš je čudno reći nekome tako nešto". Nakon toga dete može da se okrene i ode.
Ovakav pristup može biti koristan zato što deca koja zadirkuju ili provociraju često očekuju snažnu reakciju. Ako je ne dobiju, uskraćuje im se ono što su pokušavali da izazovu.
Naravno, to ne znači da dete treba samo da trpi nasilje. Ako se ponašanje ponavlja ili postaje ozbiljnije, važno je uključiti odrasle.
2. Naučite ih da koriste i govor tela i glas
Deci treba pokazati kako da svojim držanjem i glasom jasno pokažu da im određeno ponašanje smeta.
"Naučite ih da čvrsto stanu, isprave se, pogledaju osobu u oči i odlučnim, ali mirnim glasom kažu: 'Prestani, to mi se ne dopada'", savetuje Džuli.
Ovu situaciju možete vežbati kod kuće kroz igru uloga. Roditelj može da glumi dete koje zadirkuje, a dete da vežba različite načine odgovora.
Ideja je da detetu ovakva reakcija postane prirodna i da u stvarnoj situaciji lakše pronađe prave reči.
3. Naučite ih da se obrate odrasloj osobi
Mnoga deca ne prijavljuju vršnjačko nasilje jer se plaše da će ih drugi nazvati "tužibabama". Zato je važno da im objasnimo razliku između tužakanja i traženja pomoći.
Reći odrasloj osobi da bi zaštitili sebe ili nekog drugog nije tužakanje – to je hrabrost.
Kada dete zna da sme da potraži pomoć, manje je verovatno da će osećaj nemoći i stida zadržati samo za sebe.
"Osećaće se snažno umesto postiđeno", navodi Džuli.
Ove veštine treba vežbati pre nego što se pojavi problem
Ona roditeljima savetuje da ne čekaju da se dogodi težak trenutak kako bi sa decom razgovarali o vršnjačkom nasilju.
"Nemojte čekati težak trenutak da ih ovome naučite", poručuje ona.
Umesto toga, roditelji mogu kod kuće da vežbaju različite situacije i moguće odgovore. Kroz igru uloga dete može da nauči kako da reaguje kada ga neko zadirkuje, kako da jasno postavi granicu i kome da se obrati za pomoć.
Najvažnije je da dete zna da nije samo i da uvek može da se obrati odrasloj osobi kojoj veruje.
Roditelji su u komentarima zahvalili Džuli na savetima, ističući koliko je važno da se o ovim stvarima govori sa decom.
Jedan od pratilaca napisao je da su saveti veoma korisni, dok je drugi istakao koliko je važno da deca znaju da mogu da potraže pomoć kada je potrebno.
Posebno je pohvaljen savet o obraćanju odrasloj osobi – jer mnoga deca ne shvataju da im za traženje pomoći nije potrebna ničija dozvola, naročito kada je njihova ili tuđa bezbednost ugrožena.
(Yumama)
BONUS VIDEO:
