Кинески царски харем, тајна институција која се протезала кроз све владајуће династије, и данас је фасцинантан и загонетан део историје једне од најмногољуднијих земаља света.
Принцеза Лиу Чују рођена је средином 5. века (највероватније 443. године), када је јужним делом Кине владала династија Сонг. Била је најстарија ћерка цара Сјаовуа, на гласу по лепоти, образовању, одлучности, али и неким карактеристикама по којима се издвајала од осталих жена свог времена и стргоро контролисаног феудалног друштва у којем нежнији пол није играо велику улогу.
После удаје за једног од царских службеника, Хе Џија, од оца је добила нову титулу и постала принцеза Шањин. Међутим, супруг јој није био довољан. Бар не један.
Када је цар преминуо, на трону га је наследио Лиу Ције, њен млађи брат са којим је била веома блиска. Док су се једном приликом шетали дворским вртовима, обратила му се следећим речима: "Можда нисмо истог пола, али имамо истог оца и иста крв тече нашим венама. Међутим, ти имаш десет хиљада жена у својим палатама, а ја само једног мужа. Мислиш ли да је то праведно?"
И цару је било јасно да то није фер. Како је увек уважавао њено мишљење и често јој се обраћао за савет, није часио ни часа, већ је одмах одабрао 30 младих, згодних мушкараца, како би и она имала харем. Да, заиста јој је услишио жељу...
Врло необична одлука за човека тог давног времена, који се са тако модерним начином размишљања не би уклапао чак ни у савремено друштво, већ више у неко будуће, у 22. век, на пример... Интересантно у сваком случају и противно тадашњим комплексним друштвеним нормама, али – истинито.
Екипу "мушких кокубина" назвао је "мианшоу", што дословно значи "пристојна лица". Од тог тренутка у кинеској историји овај термин користио се за "љубавнике угледних жена". То им је било једино занимање. Мианшоу традиција дуго се задржала у тамошњој култури: било је сасвим нормално да даме из високог друштва, поред званичних мужева, имају своје плаћене љубавнике, мушки харем којим су управљале како су желеле.
Харем платила главом
Но, Лиу Чују није дуго уживала у свом "конкубинату". Када је, почетком 466. године, цар Ције убијен, престо је заузео Лиу Ју, принц Сјангдонг. Међутим, пре него што је званично сео на трон, издао је едикт у име велике царице удовице, којим је Лиу Чују осуђена због "неморала и грешног понашања". Казна је била – најстрожа. Принцези и њеном млађем брату Лиу Цишангу наређено је да изврше самоубиство, што су и учинили.
Трагичан крај принцезе нема везе са мианшоу културом, која је заживела чим је успостављена. Нови император је, једноставно, одлучио да се отараси дела породице за који је веровао би могао да му засмета. Прича о животу Лиу Чују стигла је и на мале екране – у драмској серији "Недодирљиви љубавници" из 2018. године оживела ју је позната кинеска глумица Гуан Шиатонг.
(БлицЖена)
БОНУС ВИДЕО:
