Рецепт за сваку похвалу
Кукурузно брашно је прави извор витамина и минерала и позитивно утиче на наше здравље. Богато је гвожђем које је битно у изградњи хемоглобина. Та намирница не само што снижава крвни притисак и чува срце, већ је одличан савезник у јачању имунитета. Од ње се праве многа домаћа, здрава јела, која су често на трпези у свакој кући. Можда мало неправедно потиснут, између осталих, и качамак.
Иако га многи сматрају сиротињском храном и импровизацијом када није било других намирница у кући, качамак је био и остао једно од најздравијих јела и оброка. У Источној Србији је одувек био незаменљив оброк, као и на Косову, док је у Северној Македонији познат као Бакардан.
Искључиво се по традицији служио на софри (дрвеном старинском столу са ниским ногарама), у тепсији или плеху око ког су се укућани окупљали и заједно обедовали. У тигању би домаћице припремиле спржу у коју су сви укућани умакали своје залогаје. Често се служио и са киселим млеком и био је оброк који је давао енергију без уноса великих калорија.
Данас, нажалост, многи то јело замењују палентом правећи је на различите начине, али се то не може поредити јер је и поступак прављења овог јела, али и његов састав скроз другачији него код паленте.
Међутим, оно што треба напоменути јесте да су традиционалну грудвичасти гњецави залогаји незамисливи без једног састојка који му даје посебан у арому, а који многе домаће забораве да додају свом качамаку. У питању је маслац.
Без тог састојка гурмани, али и они којима је качамак ужа специјалност, тврде да то јело није право, а о здравственим бенефитима које доноси да не причамо.
(Крстарица)
