Аустријанци за јело у угоститељским радњама годишње у просеку потроше 1.600 евра, а тако је у већем делу Европе.
Док су још 2012. године Аустријанци 29 одсто издатака за исхрану остављали угоститељима, 2022. године је то порасло на 36 одсто - показује анализа предузећа за тржишна истраживања Региодата Ресеарцх.
Просечан Аустријанац је 2022. године у просеку потрошио 1.600 евра на исхрану у угоститељским радњама, док је 2012. на то дао 900 евра.
"Иако је удео издатака за исхрану у укупној потрошњи у протеклих десет година остао готово непромењен, приметно је сасвим јасно померање у правцу угоститељства", навео је Региодата Ресеарцх чија су седишта у Бечу и Минхену.
Са изузетком пандемијских година - 2021. и 2022, угоститељство је у Аустрији десет година бележило стални раст од пет до седам одсто годишње. Посета ресторанима и сличним радњама је посебно омиљена међу млађима и надилази значај оброка.
Тако је и у другим европским земљама.
Италијани за јело ван куће потроше 1.100 евра годишње, а велики пораст тих издатака је и у Чешкој од чак 100 одсто у односу на 2017. Чеси у просеку на оброке у угоститељским објектима годишње потроше по 600 евра.
У Словенији је та сума стигла до 700 евра, а слично је и у Хрватској, али је тамо просечна потрошња ипак само 281 евро по особи годишње.
С друге стране, исхрана ван куће је мање популарна на Балкану: у Србији, Румунији и Босни и Херцеговини грађани на то у просеку троше свега између 90 и 125 евра годишње.
У анализи пише да распон тих издатака по земљама свакако одражава куповну моћ, а постоје и одступања која можда потврђују и друштвене стереотипе.
Тако, су насупрот великим издацима Француза или Италијана за оброке у ресторанима, они знатно мањи у Великој Британији и Швајцарској.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
