Ово је један "бисер" совјетске иновативности: први уређај на свету који је решавао парцијалне диференцијалне једначине, а притом је све рачунарске операције у овој машини обављала - вода!
Под медијским утицајем Запада, често се заборавља да су неке невероватне и необичне ствари настале у комунистичким земљама Истока.
Прочитајте још: Заборавите на СЕЛФИ! Нисте у тренду ако не радите ОВО
Прича почиње 1920-их, када је млади инжењер Владимир Лукјанов послат на велики грађевински пројекат - изградњу пруга Троицк-Орск и Картали-Магнитнаја (данас Магнитогорск). Тамо се суочио са проблемом лошег рада: грађевинари су користили лопате, ашове и колица, а сви радови су обављани искључиво лети и пукотине су се редовно појављивале.
Тада нису постојале брзе машине за прорачун.
У потрази за решењем проблема пукотина у бетону, Лукјанов је указао да је њихово порекло повезано са температурним режимом при зидању. Научна заједница није била одушевљена овом хипотезом, али то није зауставило младог Лукјанова.
Међутим, у то доба нису постојале довољно брзе и квалитетне методе за извођење прорачуна. Тада Лукјанов сам предузима решавање проблема, базирајући се на радовима познатих научника тог времена.
Хидраулички интегратор Луканова је први рачунар који ради на воду.
Прочитајте још: ВАНЗЕМАЉЦИМА смо пре 43 године послали ПЛОЧУ, нећете веровати шта је на њој СНИМЉЕНО!
Коначно, 1936. године, успео је да конструише уређај који је у историју ушао као "хидраулички интегратор Лукјанова". У ствари, овај проналазак је прва рачунарска машина на свету за решавање парцијалних диференцијалних једначина. Уз то, овај интегратор сва математичка прорачунавања обавља - помоћу протока воде.
Постоје прва три модела овог рачунара и испоручивани су широм Варшавског пакта.
Укупно су дизајнирана три модела ових машина, од којих је сваки прилагођен за решавање једнодимензионалних, дводимензионалних и тродимензионалних проблема. Постепено, интегратор Лукјанова је стекао популарност и почео да се испоручује не само по совјетским републикама, већ и земљама Варшавског пакта - Чехословачкој, Пољској, Бугарској, па чак и Кини.
Уређај је ефикасан, једноставан и јефтин!
Уређај је био не само ефикасан, већ и једноставан за употребу, као и релативно јефтин за производњу. Због тога су ови интегратори коришцени прилично широко - у рударству, геологији, топлотној физици, металургији, ракетној науци.
Прочитајте још: ОПРЕЗ! Да ли знате који је ОМИЉЕНИ начин на који нам хакери КРАДУ ПОДАТКЕ?
А када су се појавили први рачунари, дуго је требало да потисну хидраулички интегратор, јер су имали премало меморије, ограничени сет пратеће опреме и лоше развијен софтвер. Тек почетком осамдесетих, компјутери су успели да престигну уређај створен још давних тридесетих година прошлог века.
