Обележавање празника у Србији прати низ обичаја и ритуала, а они који воле да се с породицом опусте уз телевизијски програм обавезно у овим данима гледају "Титаник", филм који је постао незаобилазан део породичних дружења за Божић протекле две деценије. Омиљени лик већини је Роуз, коју је маестрално одиграла Кејт Винслет, али ништа мање убедљива није била Глорија Стјуарт која је игра у старости...
Холивудска глумица Глорија Стјуарт била је права лепотица у младости, а њен живот пре него што је доживела глобалну славу био је изузетно узбудљив и необичан. Тек у позним годинама добила је улогу која ће је заувек увести у историју филма, и сама је истакла да би њена каријера била много лепша да је раније имала прилику да игра роле каква јој је припала у филму "Титаник".
"Титаник", прича о познатом путничком броду који је потонуо у Атлантском океану 1912. године, један је од највећих филмских хитова свих времена.
Вероватно би, уз сценарио, режију и продукцију Џејмса Камерона, успех ове драме био исти, без обзира на то ко је играо Џека и Роуз. Ипак, када је реч о старијој Роуз Девит Бјук, која је, иначе, заснована на историјској личности и коју је тумачила Глорија Стјуарт, тешко је замислити да би ико други могао да пренесе веродостојност и дубину те улоге као за бака прелепих очију загледаних у даљину.
Глорија, тада жена у позним годинама, с белом косом и израженим цртама лица, очима скоро нијансе сафира, освојила је срца публике с лакоћом.
Глорија Стјуарт је имала само две године када је "Титаник" ударио у ледени брег и нестао у дубинама Атлантика, а у младости је изградила осредњу холивудску каријеру и имала богат и узбудљив приватни живот, док је праву, вечну славу стекла тек у 88. години.
Младост шармантне баке из "Титаника"
Глорија Френсис Стјуарт је рођена у Санта Моници 1910. године и, као прво дете Алис и Френка Стјуарта, четвртог дана јула, на Дан независности, и то, веровали или не, на кухињском столу! Одгајана је у духу католичанства, а са само девет година је остала без оца. Током школовања је почела да користи своје пуно име Глорија Френсис Стјуарт, у знак сећања на покојног оца, док је у школским архивама била Глорија Феј Финч.
Њена мајка се касније поново удала, али девојчицин однос са очухом није био добар, што је додатно мотивисало Глорију да настави школовање и што пре напусти дом. Уписала је Универзитет у Берклију, где је завршила филозофију и драму, сањајући о глуми и да једног дана заигра у позоришту или да себе види на великом платну.
Током година које је провела на колеџу, Глорија је била привучена идејама комунизма, јер је веровала да такав концепт државног уређења даје шансу онима који су живели без наде.
– Причали су ми да је то за сиромашне и потлачене. Зато ме је привукло. Али нису за чланове примали млађе од 18 година, па да нисам могла да им се прикључим – признала је годинама касније у једном интервјуу.
На крају прве године факултета удала се за Блера Гордона Њувела, младог вајара. Заједно су се преселили на обалу Калифорније, живели у старој колиби, док је Глорија радила као конобарица, а Блер је водио локални терен за мини-голф који је сам направио. Глорија је овај период описивала као "предивно боемски", а тих дана је почела да игра у театру.
Током наступа у позоришту, у Чеховљевом "Галебу", запазили су је представници кућа Парамоунт и Универсал, и обе су желеле да је ангажују. На крају су бацили новчић да одлуче са ким ће потписати уговор, и победио је – Парамоунт. Глорија је себе видела као истинску позоришну глумицу, али је знала да је понуда филмских студија прилика да воде нормалан живот, јер су Блер и она тада били "потпуно шворц".
Филмска каријера Глорије Стјуарт
Глорија је пред камерама дебитовала у филму "Улица жена", а убрзо су почеле да стижу нове понуде и биле су изненађујуће бројне. До 1932. године нашла се на листи младих глумица с највећим потенцијалом у Холивуду.
Играла је у хорор филму Џејмса Вејла "Стара мрачна кућа" (1932), потом је била девојка Џејмса Кегнија у "Ево, долази морнарица" (1934), супругу Ворнера Бакстера у "Заробљенику острва ајкула" (1936), рођаку лика легендарне Ширли Темпл у филму "Ребека са фарме Санибрук" (1938) и размажену богаташицу у "Копачима злата" (1935).
Бурно "збогом" глуми
Током 14 година је уживала у најплодоноснијој фази каријере, јер је од 1932. до 1946. снимила чак 46 филмова. Главних, међутим, једноставно није било. Углавном је играла споредне ликове, шармантне, али никад главне јунакиње и оне који су у функцији ликова које су тумачиле велике звезде.
Убрзо се Глорија уморила од мањих улога и непримећених пројеката. Огорчена је скупила на једном месту све сценарије, професионалне фотографије и документе везане за каријеру и спалила их.
Нови почетак за Глорију Стјуарт
Глуму је напустила 1946. године, да би се вратила тек три деценије касније. У међувремену се развела од Блера и удала за сценаристу Артура Шикмана, са којим је добила ћерку и живела у Њујорку и Италији. Посветила се сликарству, организовала изложбе, дизајнирала ручно штампане књиге, основала Удружење филмских глумаца и учествовала у оснивању Холивудске антинацистичке лиге.
Удовица је остала 1978. године, али љубав није престала. Са 73 године упознала је штампара Варда Ричија, с којим је била до његове смрти 1996.
У међувремену се повремено враћала глуми, махом у мањим пројектима и, опет, споредним улогама, током седамдесетих и осамдесетих.
Повратак у филмски свет
Када је имала 86 година, прослављени редитељ Џејмс Камерон тражио је глумицу која би могла да одигра старију Роуз у "Титанику". Глорија није била позната широј публици, што је учинило њену улогу посебнијом.
У мају 1996, Глорија је добила поруку којом јој је понуђена улога у филму који ће се снимати на још увек не познатој локацији, можда у Пољској. Већ сутрадан је Камеронова директорка кастинга Моли Фин дошла код времепне бивше глумице, а с њом је била и асистенткиња Емили Швебер, која је понела камеру. Моли и Глорија су ћаскале, Емили је снимала лице Стјуартове и одмах је однела снимак Камерону.
– Нисам била нимало нервозна – написала је касније глумица. – Знала сам да ћу читати лик старије Роуз са саосећајношћу и нежношћу коју је Камерон хтео...
Пет дана након што је Глорија напунила 96 година, Моли Фин ју је позвала и питала:
– Глорија, да ли би ти се свидело да будеш стара Роуз?
Већи део њених сцена снимљен је у Халифаксу, у Новој Шкотској, током три недеље на лето 1996.
– Да сам некад давно добила овакве улоге, остала бих у Холивуду – присетила се тренутка када је прочитала сценарио.
Јавио се, међутим, један проблем: Глорија је у касним осамдесетим била толико лепа и ведра да нико не би поверовао да је жена старија од 100 година! Зато су је сваког дана шминкали по сат и по времена пред снимање, како би деловала старије и уморније.
За своју улогу Роуз била је номинована за Оскара и Златни глобус, као и за низ филмских признања, а освојила је неколицину награда за најбољу споредну глумицу.
Глорија Стјуарт преминула је у 101. години у Лос Анђелесу. Иза себе четворо унучади и дванаесторо праунучади, а за допринос филмској уметности је добила звезду на Булевару славних.
(Глоссy)
БОНУС ВИДЕО:
