Вечито насмејана Арина Сабаленка, која има прилику да се упише у историју Вимблдона, више пута се суочавала с врло тешким тренуцима, али је остајала оптимистична и јака, баш како ју је отац увек учио.
– Једног дана, тата ме је возио у аутомобилу, када је угледао тениски терен успут. Одвео ме је на терене. Допало ми се то, уживала сам и тако је почело – испричала је касније у једном интервјуу.
Почела је да тренира тенис, а наставила је на вишем нивоу чим се у Минску отворила Национална тениска академија 2014, а већ наредне године ју је Тениска федерација Белорусије убедила да се фокусира на професионалне турнире уместо на јуниорске.
Испоставило се да је то била одлична одлука јер је ускоро Сабаленка стекла значајно искуство и почела да побеђује старије тенисерке. До данас је освојила 20 титула, међу којима су УС Опен и два трофеја на Аустралијан опену, док је играла и финале Ролан Гароса и једнополуфинале Вимблдона, а ове године је поново међу најбоље четири тенисерке у Лондону.
Белоруска тенисерка Арина Сабаленка једна је од најуспешнијих у овом спорту протеклих година, а тренутно заузима прво место на WТА листи и у походу на свој први трофеј на Вимблдону.
Сабаленка је позната и по вечитом осмеху и спремности да увек запева и заплеше, због чега је колеге обожавају, а Новак Ђоковић је пре неколико дана открио да је она миљеница његове ћерке Таре и да стално пита кад ће поново да је посети.
Међутим, иза широког осмеха Арине Сабаленке има много бола, с којим је она научила да живи.
Арина је рођена у Минску, а ћерка је познатог хокејаша Сергеја Сабаленке. Управо ју је он први пут одвео на тениски терен и представио јој спорт у који се заљубила са шест година.
Са оцем је сањала о гренд слем титулама и имали су план да до 25. године освоји два. Њен отац је, међутим, преминуо од менингитис 2019, са само 43 године, а притисак да оствари њихов заједнички сан је растао.
– Пре четири године остала сам без оца, имали смо сан, да пре него што напуним 25 освојим неколико гренд слемова. Кад је умро, превише сам почела о томе да размишљам, имам 24 године и немам гренд слем. Имам осећај да сам наметнула себи притисак и превише размишљала о томе. Осећала сам да морам да се изборим са свим тим. Нисам одустала због очевог и мог сна, он то не би допустио. Сигурно би ми рекао: "Шалиш се? Бићеш снажна, онако како сам те васпитао, као првакињу". Онда сам преломила и рекла да морам даље – испричала је својевремено у документарцу који је снимила за "Нетфликс".
И успела је да оствари њихов највећи циљ, освојивши Аустралијан опен у дублу 2021, затим самостално 2023. и 2024. и УС Опен 2024. Највеће успехе увек посвећује оцу.
– Он ми је био све. Имам осећај да је увек са мном. Врло сам захвална због свега што је за мене урадио, мислим да не бих била овде да није било њега – каже Сабаленка.
Самоубиство дугогодишњег дечка
Арина је увек била девојка за дуге везе, а већ неко време је у љубави с бразилским бизнисменом грчког порекла Јоргосом Франгулисом, директором "Окукберија", компаније која се бави производњом здраве хране.
Он јој је помогао да се опорави од трагичног губитка, који је доживела у марту 2024. године, када је њен дечко Константин Колцов извршио самоубиство. У том тренутку они више нису били заједно, потврдила је касније.
Док су боравили у Мајамију, где је Арина играла Мастерс турнира на Флориди, Колцов је скочио у смрт с 23. спрата хотела.
Тенисерка је ипак храбро наставила да игра на турниру, а навијачима се захвалила на изразима саучешћа и подршци.
– Ваше брижне поруке ми много значе и носим их са собом сваког дана. Веома сам вам захвална за све – истакла је Белорускиња на Инстаграму.
Сабаленка је с Константином била у вези од 2021. године, а тенисерка је тек у неколико наврата поделила њихове заједничке тренутке и није много причала о свом емотивном статусу.
Игра без своје заставе
Након што је почео рат у Украјини, тенисерима из Русије и Белорусије је дозвољено да учествују на турнирима, али без истицања застава држава из које потичу.
Тако данас поред имена Арине Сабаленке нема државне заставе, нити истицања имена Белорусије, а она је својевремено изразила подршку народу Украјине.
– Имам осећај да људима треба наша подршка. Надам се да знају да смо сви забринути. Мислим да реч "тужни" није чак ни довољна – истакла је она.
Због тога што је Белорускиња, Сабаленка се суочавала с тиме да одређене колегинице не желе да се рукују с њом после меча иако их чека поред мреже.
– Да могу да зауставим рат, урадила бих то, али, нажалост, то није у мојим рукама. Могу само да се надам миру – истакла је она 2023.
– Нико на свету, ни руски ни белоруски спортисти, не подржава рат. Нико. Како можемо да подржавамо рат? Нико, нормални људи то никад неће подржати – каже тенисерка. – Не желим да моја земља буде у било каквом конфлукту. Не подржавам рат, што значи да сад не подржавам ни Лукашенка.
Она је раније критиковала власт Александра Лукашенка због начина на који су се надлежни понашали према грађанима приликом мирних протеста, али ју је белоруска опозиција критиковала што не користи своју платформу да се заложи за циљеве протестаната.
Својевремено је објавила отворено писмо у којем је нагласила да спорт треба одвојити од политике, што су многи тумачили као подршку Лукашенку јер су претходно познате личности у Белорусији потписале отворено писмо којим се позива на поништавање избора 2020.
(Глоссy)
