Прошле су две године од смрти легендарног Жарка Лаушевића који породици, пријатељима и колегама сваки дан недостаје.
Управо су две године прошле од смрти једног од најзначајнијих глумаца са ових простора - Жарка Лаушевића. Његов уметнички траг, харизма и животна прича оставили су дубок печат не само у позоришту и филму, већ и у генерацијама које су одрастале уз његова дела. Сутра ће у Југословенском драмском позоришту бити представљена монографија посвећена његовом животу и стваралаштву, коју потписују људи који су Жарка волели и са њим делили и добро и зло.
Сећање на Жарка данас делимо са глумцем Ирфаном Менсуром и редитељем Мирославом Лекићем, који су у емисији „Уранак“ на телевизији К1 говорили о њему, о пријатељству, уметности и монографији која излази поводом друге годишњице његове смрти.
Говорећи о томе како се јавност односила према Жарку Лаушевићу за живота и након смрти, Лекић је истакао да је Жарко заувек остао једнако поштован:
- Имамо једну лошу навику да о људима почнемо да говоримо тек после смрти, али исто тако та навика има и другу страну, а то је да врло брзо заборављамо. Код Жарка се није десило ни једно ни друго. О Жарку се причало и пре смрти, а и након ње - на исти начин. Оног тренутка када је умро постојала је огромна бол и код нас пријатеља, зато што смо га изгубили, али мислим и код целокупне јавности, зато што га је изгубила не само као великог глумца. Сутра никако неће бити комеморација, већ дружење. Ми се још увек дружимо са њим - рекао је Лекић.
Ирфан Менсур је на почетку истакао да му је однос са Жарком био много личнији и дубљи од професионалног пријатељства:
- Ја о Жарку нећу да причам као о великом глумцу, талентованом писцу или сликару. Жарко је моја појава, он је мој човек, и свако јутро, већ шест година, пијем прву кафу из његове шоље. Понећу ту шољу сутра у подне. Лежали смо заједно због короне – ту сам га, да тако кажем, победио, јер сам имао тежи облик. Три или четири дана пре мене је изашао из болнице. Када је излазио, хтео је да остави своје пиџаме које му је Анита куповала. Рекао сам му да их понесе кући, али ми је оставио шољу. Мало је окрзнута на једном месту, али ја никако не желим да се одрекнем тога да из ње пијем кафу. Што се мене тиче, Жарко није отишао – он је свеприсутан. Толико људи говори о њему, све више ме питају за њега. Толико анегдота постоји о његовом животу, раду, вредностима. Зато кажем да је постао појава. Како нас је све купио – не знам, али је постао појава.
БОНУС ВИДЕО:
