Prošle su dve godine od smrti legendarnog Žarka Lauševića koji porodici, prijateljima i kolegama svaki dan nedostaje.
Upravo su dve godine prošle od smrti jednog od najznačajnijih glumaca sa ovih prostora - Žarka Lauševića. NJegov umetnički trag, harizma i životna priča ostavili su dubok pečat ne samo u pozorištu i filmu, već i u generacijama koje su odrastale uz njegova dela. Sutra će u Jugoslovenskom dramskom pozorištu biti predstavljena monografija posvećena njegovom životu i stvaralaštvu, koju potpisuju ljudi koji su Žarka voleli i sa njim delili i dobro i zlo.
Sećanje na Žarka danas delimo sa glumcem Irfanom Mensurom i rediteljem Miroslavom Lekićem, koji su u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 govorili o njemu, o prijateljstvu, umetnosti i monografiji koja izlazi povodom druge godišnjice njegove smrti.
Govoreći o tome kako se javnost odnosila prema Žarku Lauševiću za života i nakon smrti, Lekić je istakao da je Žarko zauvek ostao jednako poštovan:
- Imamo jednu lošu naviku da o ljudima počnemo da govorimo tek posle smrti, ali isto tako ta navika ima i drugu stranu, a to je da vrlo brzo zaboravljamo. Kod Žarka se nije desilo ni jedno ni drugo. O Žarku se pričalo i pre smrti, a i nakon nje - na isti način. Onog trenutka kada je umro postojala je ogromna bol i kod nas prijatelja, zato što smo ga izgubili, ali mislim i kod celokupne javnosti, zato što ga je izgubila ne samo kao velikog glumca. Sutra nikako neće biti komemoracija, već druženje. Mi se još uvek družimo sa njim - rekao je Lekić.
Irfan Mensur je na početku istakao da mu je odnos sa Žarkom bio mnogo ličniji i dublji od profesionalnog prijateljstva:
- Ja o Žarku neću da pričam kao o velikom glumcu, talentovanom piscu ili slikaru. Žarko je moja pojava, on je moj čovek, i svako jutro, već šest godina, pijem prvu kafu iz njegove šolje. Poneću tu šolju sutra u podne. Ležali smo zajedno zbog korone – tu sam ga, da tako kažem, pobedio, jer sam imao teži oblik. Tri ili četiri dana pre mene je izašao iz bolnice. Kada je izlazio, hteo je da ostavi svoje pidžame koje mu je Anita kupovala. Rekao sam mu da ih ponese kući, ali mi je ostavio šolju. Malo je okrznuta na jednom mestu, ali ja nikako ne želim da se odreknem toga da iz nje pijem kafu. Što se mene tiče, Žarko nije otišao – on je sveprisutan. Toliko ljudi govori o njemu, sve više me pitaju za njega. Toliko anegdota postoji o njegovom životu, radu, vrednostima. Zato kažem da je postao pojava. Kako nas je sve kupio – ne znam, ali je postao pojava.
BONUS VIDEO:
