Ала Илчун, руско-казаска манекенка азијског порекла, постала је прва велика азијска звезда на модним пистама Париза педесетих година прошлог века.
Педесетих година прошлог века у модној индустрији није било ни трага од разноликости коју данас виђамо на сваком кораку, па је појава једне девојке азијског порекла на писти у Паризу била заиста раван чуду. Прича о Али Илчун, прелепој руско-казашкој манекенки, подсећа на најлепши филмски сценарио или праву модерну бајку.
Ала је рођена у кинеском граду Харбину, у породици Жуанхана Илчуна и Тамаре Михајлове. Њен отац је потицао из богате казашке породице и био је по струци инжењер железнице који је двадесетих година прошлог века дошао у Кину због посла. Ту је упознао Тамару, талентовану оперску певачицу која је побегла из Санкт Петербурга бежећи од сурове револуције.
Током јапанске интервенције, ова породица је била приморана да поново пакује кофере и емигрира у Париз, али су до француске престонице нажалост стигле само Ала и њена мајка. Према једној од верзија овог тужног догађаја, њен отац је током бекства заробљен и послат у гулаг, а његова даља судбина заувек је остала потпуна мистерија.
У великом граду две жене су живеле изузетно скромно, па је тако мајка певала у кабареу, док се прелепа Ала запослила као перачица судова у једном ресторану. Током Другог светског рата, ова будућа манекенка радила је као везисткиња и медицинска сестра, а чак је била и храбри члан француског партизанског покрета отпора. Живот је очигледно нимало није мазио, али је она упорно и дубоко веровала у боље сутра, што се на крају испоставило као њена најбоља одлука.
Случајни сусрет који је променио модну историју
Само један сасвим неочекивани догађај заувек је променио ток њеног живота. Њена пријатељица је очајнички сањала о каријери модела, па је замолила Алу да јој прави друштво и пружи подршку на великом кастингу за модну кућу коју је водио Кристијан Диор.
Чувени креатор је сасвим случајно приметио прелепу девојку како мирно седи у ходнику и одмах је затражио да је позову унутра. Брзо су је преобукли у гламурозну хаљину, нашминкали и показали славном дизајнеру, а недуго затим уследио је позив који јој је саопштио да је управо она прошла строгу селекцију. Од тог судбоносног дана, Алин живот се преокренуо из корена и пред њом су се широм отворила врата до тада непознатог света високе моде.
Дизајнер је био потпуно опчињен њеним необичним источњачким изгледом, јер су искошене очи, високе јагодице, танак струк и невероватна мачја грациозност учинили њен визуелни идентитет апсолутно јединственим и незаборавним. Славни креатор је погодио право у центар када ју је изабрао за своју музу, јер је буквално све у чему би се она прошетала по писти аутоматски постајало апсолутни хит и продавало се у рекордном року.
Она није била само главна звезда његових ревија, већ је служила као непресушна инспирација за стварање потпуно нових колекција. Њено име је полако, али сигурно постало препознатљиво и далеко ван граница Француске.
Ала је течно говорила чак шест језика, што јој је невероватно помагало да лично и са пуно самопоуздања комуницира са најутицајнијим и најбогатијим клијенткињама. Поред тога, ова невероватна жена увела је у мода и популарни тренд дугачких линија исцртаних ајлајнером, којима је свакодневно наглашавала свој прелепи облик очију.
Била је Диорова главна муза све до његове смрти, а након тога је успешно сарађивала и са легендарним креатором који се звао Ив Сен Лоран. После пуних двадесет година беспрекорне каријере, када су се на њеном лицу појавили први знаци старења, одлучила је да се достојанствено повуче са писте како би је публика заувек памтила као младу, свежу и раскошну лепотицу.
Два брака и тихи одлазак
На једној од бројних модних фотографисања, Ала је упознала грофа који се звао Мајк де Дјулмен. Он је био званични фотограф модне куће Диор, а недуго затим постао је њен супруг са којим је добила сина. Нажалост, ова брачна заједница није потрајала онако како су се надали, па се модел касније удала за човека по имену Игор Мухин. У марту 1989. године, Ала је изненада преминула услед тешког срчаног удара у својој шездесет и трећој години, а сахрањена је у француском граду Иври на Сени.
(Блиц Жена)
БОНУС ВИДЕО:
