Света Гора, духовно средиште православља, обухвата 20 манастира и више десетина испосница и келија на полуострву Атос, које се налази на трећем прсту Халкидикија. Њена светост и монашка строгоћа вековима су чуване посебним правилима – а једно од најпознатијих јесте оно које женама забрањује приступ овом светом тлу.
Забрана, позната као аватон, датира још из 1046. године, када је византијски цар Константин ИX Мономах указом прогласио да ниједна жена не сме да крочи на Атос. Одлука је била верски мотивисана: Света Гора је "башта Пресвете Богородице", која је по предању крочила на ово тло и благословила га као своје духовно наслеђе.
Упркос вишемиленијумској забрани, кроз историју се бележе случајеви када су жене ипак боравиле на Атосу – додуше, у специфичним околностима. Најпознатија међу њима је царица Јелена, супруга цара Душана Силног. Према народном предању, он ју је донео на рукама да би је слонио од епидемије куге, а како би избегао да "женска нога" дотакне тло Свете Горе.
Историчари такође наводе да су током турских и гусарских упада монаси знали да на кратко уточиште пруже и женама – али искључиво у животној опасности. Ипак, најконтроверзнија и најинтригантнија прича потиче из 20. века – о жени која се прерушила у монаха и остала непримећена читав месец.
Ко је била Мариз Шоаси и зашто је ризиковала све?
Рођена 1903. године у југозападној Француској, Мариз Шоаси је била образована, еманципована и одважна жена. Школовала се на Кембриџу, путовала светом, писала о филозофији, психологији, езотерији – али и о "невидљивима" друштва. Имала је лични сусрет са Сигмундом Фројдом, који је открио детаље њеног детињства, а да му ништа није рекла сем сна који му је испричала. Била је новинарка, списатељица, интелектуалка и авантуристкиња.
У једном тренутку, Мариз је пожелела да види оно што ниједна жена не сме: унутрашњи свет Свете Горе. Знала је да ће јој бити забрањено, али уместо да одустане – одлучила је да се преруши у младог православног монаха.
Путовање у мушки свет: Како је Мариз провела 30 дана међу монасима
У лето 1931. године, Мариз је, уз помоћ пријатеља из Истанбула, обезбедила одору, браду, капу и шминку којом је сакрила свој идентитет. Под лажним идентитетом успела је да уђе на Атос, не изазвавши сумњу ни код једног стражара.
Током 30 дана проведених на Светој Гори, боравила је у келијама, присуствовала литургијама, јела за заједничким трпезама и разговарала са монасима који нису ни слутили да у свом друштву имају жену. Своја запажања записивала је кришом – бележећи ритуале, начин живота, дијалоге, али и интимна признања о искушењима, телесној жудњи и дубокој духовности.
Књига која је узбуркала православни свет
Године 1933, објавила је књигу под називом "Месец дана међу мушкарцима", у којој је детаљно описала своје искуство. Књига је изазвала буру реакција. У уводу је стајала њена фотографија – прерушене Мариз – и цитат: "Монах мора бити као со. Со која изађе из воде нестаје када се у воду врати. Монах који потиче из жене губи себе ако јој се врати."
У књизи је навела и сведочења о унутрашњим борбама монаха, о томе како и најсветији људи нису имуни на људску природу. Њено дело постало је предмет полемика, али и негирања – управа Свете Горе јавно је оспоравала истинитост њених тврдњи.
Да ли је заиста била тамо – или је све фикција?
До данас, одговор на то питање остаје мистерија. Нема никаквих званичних записа који би потврдили њено присуство, али ни доказа који би је непобитно оповргли. Многи сматрају да би било немогуће да жена остане непримећена 30 дана међу више хиљада монаха – али скептици не могу да оспоре ни њено детаљно познавање монашке хијерархије, термина, обичаја и цитата из типика.
Мариз Шоаси преминула је 1979. године, оставивши за собом више од десет књига и хиљаде чланака. Јавност и монашка заједница никад нису добили одговор на питање да ли је заиста успела да проведе "месец дана међу мушкарцима" или је све било само плод њене маште.
(Она)
