Њен живот добија потпуно нови преокрет 1967. године, када у Москви упознаје Владимира Висоцког, кога су на Западу често називали "руским Бобом Диланом".
Француска глумица и незаборавна муза највећег совјетског барда Владимира Висоцког, Марина Влади, напустила нас је у 88. години живота. Вест о њеном одласку потврдила је породица, наводећи да је издахнула у свом дому, окружена најмилијима.
Рођена 1938. године у близини Париза у породици руских емиграната, Влади је одрасла пред филмским камерама и током богате каријере остварила више од 80 улога. Њен глумачки пут кретао се од комерцијалних европских хитова до врхунских ауторских остварења.
Сарађивала је са великанима попут Жан-Лика Годара у филму Две или три ствари које знам о њој и Орсона Велса у Поноћним звонима. Круна њене глумачке каријере стигла је 1963. године, када је за бравурозну улогу у филму "Брачни кревет" Марка Ферерија освојила награду за најбољу глумицу на Престижном фестивалу у Кану.
"Колдуња" која је опчинила милионе
Ипак, посебну магију и статус божанства на истоку Европе донела јој је улога у француско-шведском филму Вештица (Ла Сорциèре) из 1956. године. Реч је о екранизацији приповетке Александра Куприна, у којој је Влади тумачила лик тајанствене девојке из шведских шума у коју се заљубљује страни инжењер.
Овај филм, познат и као Колдуња, начинио је од младе Марине међународну звезду. Њена појава на платну имала је снагу култа, а филм је деценијама остао дубоко урезан у сећање публике широм некадашњег Совјетског Савеза.
Необуздана љубав са "руским Бобом Диланом"
Њен живот добија потпуно нови преокрет 1967. године, када у Москви упознаје Владимира Висоцког – новог идола генерације, песника са гитаром и бунтовничким гласом, кога су на Западу често називали "руским Бобом Диланом“.
Њихова љубавна прича, разапета између Париза и Москве у времену хладног рата, била је страствена и бурна. Трајала је све до трагичне смрти Висоцког 1980. године, узроковане пороцима и исцрпљујућим животним темпом. Сећање на ову велику, тешку љубав Марина је овековечила у својој чувеној аутобиографији Владимир или прекинути лет (1987), која је касније преношена и на позоришне сцене.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
