Ипак у њеној каријери је најзначајнија шеста деценија двадесетог века када је била права звезда. Грамофони тинејџера широм Европе су вртели плоче на којима су се налазиле песме које је углавном сама компоновала и писала. Певала је на енглеском, италијанском, немачком, шпанском, португалском, али песме на матерњем француском имају посебну чар.
Франсоа је рођена 1944. године у Паризу уз звуке сирене за ваздушну опасност. Тинејџерске дане су обележили много лепши звуци: француске шансоне и амерички и британски поп и рокенрол. У детињству је била повучена и волела да време проводи у својој соби уз гитару и књигу. Ова девојчица се није много променила ни у осмој деценији живота. Период одрастања је био обележен породичнимпроблемима и несигурношћу у себе након што ју је бака назвала најружнијим створењем, али и неким лепим стварима као што је музика. Уживала је у песмама својих земљака, а затим јој је Радио Луксембург отоврио нов прозор у свет. У њен живот и уши улазе хитове Пол Енке, Еверли Брадрса, Клифа Ричарда. У самоћи уз радио свира и певуши а убрзо почиње и сама да компонује и пише стихове.
Франсоаз је имала 17 година када је њен живот променио један новински оглас. “Траже се млади певачи”, писало је. То је било довољно да несигурна и стидљива девојка одустане од студија књижевности и одлучи да постане звезда. Наравно, њен глас, музикалност и шарм нису наишли ни на какву препреку на овој аудицији и Франсоаз снима прву песму “Ох Ох Цхéри”.
Већ следећа “Тоус лес гарçонс ет лес филлес” постиже невероватан успех. Продају се милиони примерака, а песма је једна међу најслушанијима како у Француској, тако и у иностранству, а нарочито у Великој Британији. У каснијим освртима на своју каријеру, ова Фрацускиња нежног гласа је говорила да је радује успех ове песме али да јој је у исто време жао што није тако прихваћена нека боља песма. Ни данас није одушевљена својим највећим хитом и истиче да је снимљен на брзину.
Главно обележје њених песама јесте пријатан и тих глас, допадљиве мелодије одсвиране на гитари и стихови који углавном говоре о љубави и младости. У интервјуима је говорила да су песме тужне зато што прво настаје музика, а затим текст који је прати. Игром случаја, најлепши тонови су увек тужни. И сама њена појава је одувек била меланхолична и романтична па је привукла пажњу као звезда која не изгледа и не понаша се онако како се очекује.
Концерти никада нису били погодни да пренесе публици своју уметност и емоције. У телевизијским емисијама и спотовима је увек стидљиво стајала а у исто време привлачила пажњу својом енергијом и харизмом. Како је сама рекла, никада није играла осим у својим мислима.
Свет није био одушевљен само њеном песмом и талентом већ и изгледом и понашањем. Личила је на девојку из комшилука што ју је издвајало међу звездама тог времена. Са једне стране Брижит Бардо и наглашавање сексипила, а са друге стране повучена Франсоаз која своијм природним изгледом поручује: Једноставност је најлепша. Чак је и у новинским текстовима истицано како никада не носи кармин а њен стил је окарактерисан као мешавина дечачког и женственог и проглашен француским стилом.
Каријеру лепе Францускиње су још на почетку пратиле приче о њеном изгледу, па је убрзо постала и модна икона. Њене фотографије су прекривале насловне стране најпознатијих модних часописа. Инспирисала је најбоље светске креаторе који су за њу дизајнирали гардеробу. Мини сукње, фармерке, кожне јакне, чизме и хаљине – шта год је носила, увек је вешто спајала изглед уличног мангупа и мирне девојчице. Без обзира да ли се појављивала у скупој гардерби познатих дизајнера, или обичним фармеркама, фризура је била њен заштитни знак. Дуга равна коса и шишке. Често је облачила гардеробу која је у то време била готово друштвено неприхватљива а ипак допадљива. Тако се на журкама појављивала у сакоу и панталонама.
Дивљење публике је утицало да се више не осећа безвредно и ружно, а томе су највише допринели чести одласци у Лондон. Била је једна од ретких Францускиња која је у Енглеској престоници постала права звезда и миљеница тамошњих познатих личности. Дружила се са Битлсима, Енималсима, Стонсима, а Мик Џегер је највише утицао да се више не осећа као ружно паче када ју је у једном интервју назвао идеалном женом. Очарала је и Боба Дилана који јој је посветио једну поему. Сувишно је рећи да су сви били потајно заљубљени у њу.
Удала се 1981. године за свог дугогодишњег момка, музичара Жака Дутронка, са којим је добила сина Томаса, који је такође познати музичар данашњице. Арди данас живи у Паризу, а Жак на Корзици, још увек у браку али на различитим адресама.
Комплименти су је пријали, али, како је у једном од новијих интервјуа рекла, никада себе није доживљавала као музичку звезду и модну икону. Имала је осећај да је то неко други јер она је увек уживала у самоћи и читању књига.
Меланхоличан изглед и харизма били су за Франсоаз улазница у свет филма. Неки од десетак филмова у којима је имала мање улоге су: "Масцулин, фéминин, Wхат’с Неw Пуссyцат?, Гранд Приx, Саве тхе Тигер."
Критичари су говорили да су албуми Франсоаз Арди спој америчког и британског начина продукције и континенталног сензибилитета и софистицираности. У њеној музици није било јаза између француске традиције, тинејџерског попа и рока педесетих, џеза и блуза. Сентименталне и најчешће тужне песме, сачињене од свих тих елемената, садржале су још један важан састојак – глас и енергију стидљиве Франсоаз.
Телевизијске емисије, мноштво албума, филмови, светска слава, непрестано позирање пред фото-апаратима. И једна тиха, стидљива, нежна и природна девојка у том свету која изазива дивљење и публике и колега. У њеном наступу се видело да не припада естради, а да је у исто време рођена да буде звезда – ето тајне њеног успеха и допадљивости.
Франсоаз Арди, легендарна француска певачица, модел и глумица, преминула је 12. јуна 2024. године у 80. години, након дуге борбе с раком. Арди је била једна од омиљенијих фигура француске културе, а за собом је оставила неизбрисив траг не само у свету музике, већ и моде и филма.
Арди је имала рак лимфних жлезда од 2004. године и прошла је године радиотерапије и других третмана за ову болест. Године 2015, била је кратко стављена у индуковану кому након што јој се стање погоршало, и имала је проблема са говором, гутањем и дисањем у наредним годинама. Године 2021, заговарала је еутаназију, рекавши да је Француска „нечовечна“ јер не дозвољава ову процедуру.
Вест о њеној смрти је објавио њен син, музичар Томас Дјутрон, који је на Инстаграму написао „Маман ест партие“ („Мама је отишла“) уз фотографију њега и Арди.
