Кнез Лазар је појас, као и део часног крста поклонио манастиру Ватопед, где се чува у олтару манастирске саборне цркве.
Једна од највећих хришћанских светиња - Часни појас Пресвете Богородице стигао је у Београд и отаџбину Србију после 650 година.
По предању, Богородица је сама исплела појас од камиље длаке. Он је после њеног уснућа предат апостолу Томи. Кроз историју је имао богато путешествије од Јерусалима, преко Кападокије, Цариграда до Бугарске.
Како је појас стигао до Срба
Историјски извори наводе да је појас вековима чуван у Јерусалиму, а затим је пренет у Цариград, тадашње средиште Византије. У 4. веку доспева у царске одаје, где га је царица Пулхерија украсила златним нитима које се и данас виде на појединим деловима светиње.
Током бурне историје, појас је више пута премештан – из Цариграда у Кападокију, па поново враћан у престоницу Византије. Део светиње изгубљен је током крсташких похода и пљачке Цариграда у 13. веку, када су крсташи однели многе драгоцености на Запад.
Ипак, највећи део појаса остао је сачуван на православном истоку.
До српских руку долази после чувене Битке код Велбужда 1330. године, када српска војска односи победу над Бугарима. Тада, према предању и историјским записима, део Часног појаса и честица Часног крста прелазе у посед српских владара.
Кнез Лазар касније ову огромну светињу дарује манастиру Ватопед на Светој Гори, где се и данас чува у олтару саборне цркве.
У самом манастиру постоји фреска на којој кнез Лазар држи кивот са појасом и предаје га Ватопеду, што се сматра једним од најважнијих сведочанстава о вези Србије и ове светиње.
- Часни појас Владичице Богородице за нас је чудотворна светиња, непресушни извор исцељења, неисцрпна и неиспражњива ризница благодати Божје, као и утехе, јер је Пресвета Богородица благоизволела да овај благословени део њене одеће задобије такву силу и благодат.
Вредност појаса је неисказива и непроцењива, јер поседује неисцрпну и неизбрисиву благодат Мајке Божје, будући да је био повезан са њеном личношћу и животом, као и са личношћу и земаљским животом Исуса Христа. Велика је милост Божја што ћемо ми у нашој земљи Србији, у нашем Београду, имати благослов да и физички додирнемо, целивамо и поклонимо се нечему што је део неба. Сви, васцели српски православни народ, треба да приђе часном појасу Пресвете Богородице у страху Божјем и у сили живе вере у Господа Христа и Његове Свесвете Мајке која, као најсветија од свих људи, чини чуда више од било ког светитеља, рекао је крајем априла у разговору за Новости ђакон Васлије Бурсаћ.
Светиња допутовала по строгим правилима која се поштују више од хиљаду година
Све светиње на Светој Гори, па међу њима и појас Пресвете Богородице, као једна од највећих, заиста ретко напуштају Богородични врт, како се још назива монашка свештена заједница на Атосу.
- Када се то догађа, постоје строга правила која се тамо поштују више од хиљаду година - истиче ђакон.
- О свему томе одлучује Света епистасија, односно четворочлано веће, које су изабрали представници свих двадесет манастира на Светој Гори и чије је административно седиште у Кареји. Преношење светиња се у нашој Цркви обавља по тачном утврђеним правилима, уз све литургијске чинове који су прописани за такве догађаје. Појас Пресвете Богородице јесте напуштао Свету Гору, али не баш често.
- То се углавном догађало из посебних разлога, који су сви били на укрепљене вере и даривање небеског благослова Пресвете Богомајке верном народу који је дочекивао светињу - каже ђакон. - Када је ова светиња у наручју светог игумана Ватопеда господина Јефрема однета у Русију, више од четири милиона људи јој се поклонило. То довољно говори о поштовању и целебној, односно лековитој за душу и тело, сили благодати ове светиње.
Сведочења верника о чудима појаса
Постоје бројна сведочења верника о помоћи и исцељењима ове реликвије. А како Црква тумачи та искуства, ђакон Василије објашњава:
- Чудесним, баш како их и назива. У Светом писму се за чудо Божје употребљава и израз знамење. Кроз знамење, какав је овај чудесни и драгоцени појас Пресвете Богомајке, открива се Бог, откривају се љубави и сила Божја, благодат Божја која је увек првенствени чинилац сваког чуда. Да би се неко чудо десило, неопходна је и снага живе вере. Целокупна повест Цркве је испуњена таквим непрекидним чудима, односно знамењима Божјим, која нам милостиви Господ шаље да нас, по његовој безграничној љубави, а по нашој људској слабости, уведе и утврди у вери.
Свети појас је покривао Богородичину утробу, док је у Њој обитавао још нерођени Господ Христос, те се тако на појас пренела благодат исцељивања. Древна је традиција свете обитељи у Ватопеду да се побожним ходочасницима, уколико то затраже, дају комадићи траке освештане на самом појасу Богородице. Благодашћу часног појаса дешавају се безбројна чуда. И овом приликом у Београду ће се вернима, који то затраже, делити по комадић траке освештан на самом часном појасу Богородице.
Наиме, претпоставља се да је светиња, коју је у 14. веку кнез Лазар поклонио Светој гори, стара око 2.000 година.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
