Дуго смо веровали да су памет или новац једини гарант да ћемо остварити успех у животу и изгурати оно што смо зацртали. Међутим, резултати једног од најдужих научних праћења на планети, које траје преко пола века, срушили су тај мит.
Научници су пратили животе 1.037 људи од њиховог рођења у једном новозеландском граду па све до зрелих година. Тражили су одговор на питање шта заиста одређује хоћемо ли остварити оно чему тежимо.
Прави успех у животу почиње у детињству
Истраживање је показало да здравље, финансијску стабилност и квалитет живота не предвиђа интелигенција, већ особина видљива још у најранијем детињству – самоконтрола. Реч је о „Дунедин студији“, једном од најпознатијих пројеката на свету, који траје више од 50 година.
Деца која су умела да сачекају, фокусирају се на задатак и контролишу своје импулсе, данас су одрасли људи са много бољим животним картама. Они су у просеку здравији, стабилнији и ређе се налазе у проблемима.
Више од 50 година под лупом
Студија је започела средином седамдесетих, обухвативши 1.037 деце рођене у болници Qуеен Марy у граду Данидину. Истраживање је водио Фил Силва, а учесници су редовно долазили на детаљне процене.
Данас истраживање улази у фазу процене учесника у 52. години живота, а учесници су до сада допринели настанку више од 1.400 научних радова. Стопа одзива је невероватних 94 одсто, због чега су ови људи описани као „хиљаду најистраживанијих на свету“.
Зашто нас самоконтрола дефинише?
Истраживачи су анализирали податке о самоконтроли сакупљене између треће и једанаесте године – процене наставника, родитеља и тестове који су мерили стрпљење и упорност. Показало се да су деца са нижим нивоом самоконтроле касније чешће имала здравствене проблеме, од високог крвног притиска до болести десни.
Истовремено, ређе су поседовала некретнине, чешће су била задужена и чешће постајала самохрани родитељи. Веза је била постепена: они са најлошијим резултатима имали су најтеже исходе.
Мале одлуке стварају велике разлике
Утицај самоконтроле на успех у животу делимично је резултат низа малих одлука које се гомилају годинама. Млади са слабом контролом чешће почињу да пуше пре него што схвате последице, одустају од школе када постане тешко или чине кривична дела. Свака од тих одлука појединачно делује ситно, али током две деценије обликује потпуно другачији пут.
Заборављање обавеза, проблеми са штедњом или игнорисање лекара стварају „трошкове“ који се претварају у озбиљне животне препреке.
Добра вест – може се поправити
Самоконтрола није зацементирана судбина. Многи учесници су између детињства и адолесценције направили огроман напредак, што им је донело боље резултате него што су њихови рани тестови показивали.
Програми који граде дисциплину, упорност и планирање нису само „школске вежбе“ – то је директна инвестиција у будућност. Животни пут се мења ако научите да сачекате, завршите започето и размислите пре него што повучете потез.
На крају, математика је јасна: не побеђују најпаметнији, већ они који најбоље владају собом.
(Крстарица)
