После бурне свађе многи инстинктивно посегну за истим решењем – ћутањем.
Неко престане да одговара на поруке, неко се повуче у другу собу, а неко данима одбија сваки разговор. На први поглед делује као да је реч о покушају смиривања ситуације, али психолози упозоравају да управо ова навика може оставити много дубље последице од саме расправе.
Иако већина људи верује да се на тај начин штити од нових сукоба или даје себи времена да „охлади главу“, дуготрајно игнорисање партнера често се претвара у облик емоционалног кажњавања који постепено нарушава блискост, поверење и осећај сигурности у вези.
Тишина која боли више од изговорених речи
Готово да не постоји пар који се макар једном није нашао у ситуацији да након свађе наступи потпуна тишина. Међутим, постоји велика разлика између кратке паузе потребне да се емоције смире и намерног игнорисања друге особе.
Стручњаци овај образац понашања називају „третман ћутања“ или „силент треатмент“. Реч је о ситуацији у којој једна особа свесно прекида комуникацију како би показала љутњу, незадовољство или казнила партнера.
Понекад се то манифестује кроз одбијање разговора, избегавање погледа, кратке одговоре или демонстративно напуштање просторије. У тежим случајевима особа потпуно прекида сваки контакт и понаша се као да партнер не постоји.
Психолози упозоравају да је управо овакав вид понашања један од најдеструктивнијих образаца у партнерским односима јер код друге особе ствара осећај емоционалне одбачености.
Зашто је игнорисање толико болно?
Када нас партнер игнорише, не боли нас само чињеница да не разговара са нама. Много више боли порука коју такво понашање шаље.
Особа која се нађе са друге стране тишине често почиње да преиспитује себе и целу везу.
Навика која полако разара брак
Психолози истичу да ниједан брак не пропада преко ноћи. Проблеми се најчешће гомилају годинама кроз обрасце понашања који делују безазлено.
Када се након сваке свађе понавља исти сценарио – повлачење, игнорисање и прекид комуникације – партнери временом престају да се осећају безбедно једно поред другог.
Уместо да конфликте решавају разговором, они почињу да их избегавају. Потиснуте емоције се гомилају, неразумевање расте, а емоционална удаљеност постаје све већа.
Многи терапеути за партнерске односе управо дуготрајно игнорисање сматрају једним од најопаснијих знакова да је веза озбиљно угрожена.
Јер док свађа показује да међу партнерима још постоји жеља да се проблем реши, потпуна равнодушност и ћутање често указују на много дубљи проблем.
Шта психолози саветују?
Стручњаци препоручују такозвану „свесну паузу“.
То значи да особа отворено каже да јој је потребно време да обради емоције, али истовремено јасно нагласи да не одустаје од разговора.
За здрав однос кључне су три ствари:
- искреност,
- јасан временски оквир,
- спремност да се проблем касније заиста реши.
На тај начин партнер не осећа да је кажњен или одбачен, већ разуме да је пауза део процеса смиривања.
Највећи непријатељ везе није свађа, већ удаљавање
Колико год конфликти били непријатни, они сами по себи не уништавају љубавне односе. Оно што их разара јесте губитак комуникације.
Свађа може да буде почетак бољег разумевања ако су обе стране спремне да саслушају једна другу. Међутим, када уместо разговора наступе зидови ћутања, проблеми остају нерешени и само се гомилају.
Зато психолози упозоравају да је важно научити како да се носимо са љутњом и повређеношћу без кажњавања партнера. Јер тишина можда делује као најлакши излаз из конфликта, али управо она често оставља најдубље ране и ствара дистанцу коју је касније веома тешко премостити.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО
