Мира Траиловић, ненадмашна управница позоришта са 212 столица, важила је за чудесну, високообразовану жену која је говорила бројне стране језике и окупила око себе мудре људе.
Некадашња управница Атељеа 212, чувена Мира Траиловић рођена је на данашњи дан. О њој и ономе што је урадила за српску културу могло би се данима причати.
Рођена је у Краљеву, у угледној продици професора француског језика - Радмиле и Андрије Милићевића. Мајка Радмила, писао је Јован Ћирилов касније, била је једина особа које се Мира Траиловић плашила. Крупна жена, ауторитативне појаве. Баба Катарина била је дворска дама краљице Наталије Обреновића.
За разлику од Мире, њеној мајици нису импоновали богаташи, она их је презирала. Остала је као девојчица сироче и одрасла је у дому за сирочад поред богатих рођака. Са друге стране Мира је обожавала милионере, писао је Јован Ћирилов.
- Моји родитељи су желели да студирам нешто конкретно, а под тим су подразумевали да будем лекар, адвокат или инжењер. Следила сам их, јер је то била њихова жеља. Почела сам да студирам технологију, па архитектуру, па грађевину, па историју уметности... Дипломирала на музичкој академији. На крају сам себи нашла своје место у позоришту. Следила сам свој импулс, који је био дубоко у мени, а говорио ми је да треба да се бавим позориштем - рекла је својевремено Мира у једној емисији.
Тако је постала најпознатије лице домаћег театра. Звали су је "Булдожер у бунди" и ословљавали је са "госпођа" чак и када су све друге биле "другарице".
- Миру сам упамтила као жену булдожер. Имала је велику моћ предвиђања. Умела је да "хендлује" разне догађаје око позоришта. Знала је како да се бори против забрана. У то време су хтели да угасе неке представе, а Мира није дала да се забране, и те које су биле забрањене знала је како да врати на сцену - рекла је раније за Курир Горица Поповић.
Дуже од две деценије водила је авангардно позориште Атеље 212. На сцену је постављала и оно што се не сме, Битефом је довела свет у Београд, а српске глумце упознала је са светом. Мира Траиловић је отворила Битеф театар 3. марта 1989. године.
У првом реду често је седела другарица Јованка Броз, а госпођа родом из Краљева умела је и са друговима и са господом. И са интелектуалцима и са обичним светом. Добитница је Октобарске и Седмојулске награде, чак и француског одликовања Легије части.
Представа "Чекајући Годоа", Семјуела Бекета, педесетих година 20. века била је забрањена у Београдском драмском позоришту. Али, постављена је на даске Атељеа 212, захваљујући Мири Траиловић.
- Сећам се критика наших угледних критичара, који су то назвали бекетањем и оних који су видели као почетак једног новог театра - рекла је својевремено Мира.
На њен шарм готово је било немогуће остати имун, а дивна анегдота везује се њеног супруга Драгољуба Гуцу Траиловића.
- Млада је била. Хтели су да је приме у СКОЈ. На састанку је један млади човек устао и рекао: "Ако та другарица буде примљена у нашу организацију, ја истог тренутка излазим". На то је Мира рекла: "Ех, мали платићеш ти мени ово". И платио је. Постао је њен муж. То је био Драгољуб Гуца Траиловић, иначе дугогодишњи новинар Политике - рекао је Иван Цаци Михаиловић у Око магазину.
Преминула је 7. августа 1989. године.
(Стил / Курир)
БОНУС ВИДЕО:
