Осећате да су нечија нетрпељивост, негативност, бес, уперени према вама, али не можете јасно да их дефинишете. Једноставно знате да су ту, изговорени или невербално показани, и да су намењени баш вама.
Постајете и сами нервозни, оштри, саркастични, браните се нападом, претварате у нешто што нисте, нити желите да будете. Уморни сте, незадовољни, осећате да сте под сталним притиском и да у свему грешите, а још ако станујете са вашим "тихим тлачитељем", атмосфера у којој живите све је неподношљивија.
Прочитајте још: Научно је доказано када "свежи пар" треба да оде на викенд: После 100 дана, ево и ЗАШТО
Заправо, жртва сте пасивно-агресивног понашања, и кривица уопште није у вама, иако вам је толико вешто наметнута да осећате као да јесте. Како да препознамо и изборимо се са оваквом врстом понашања, као и какве све последице изазива, појашњава Марјан Тошић, психолог.
- Код пасивне агресије нема активне употребе насиља због кога би друге особе имале директне последице, већ зависе од перцепције и реаговања особе према којој је неко пасивно агресиван - каже Тошић.
Пасивна агресија изазива активну агресију!
И као што се пасивна агресивност може свесно злоупотребљавати, тако се може злоупотребљавати и пасивно-агресивно понашање као изговор другој особи да постане активно агресивна и тако оправда своје отворено насиље према некоме ко испољава пасивну агресивност.
Пасивна агресија изазива дуже последице од активне, а одговоран је онај ко је спроводи.
- Замислите ситуацију да, после неког неслагања, вама блиска особа заћути и дуго неће да разговара са вама. Ви све више "лудите", једног дана вам "пукне филм" и ви је ударите јер се та вама блиска особа понаша "пасивно-агресивно". Тог тренутка ви постајете насилник - објашњава Тошић.
Прочитајте још: Како да препознате КРИЗУ СРЕДЊИХ ГОДИНА код вашег мушкарца?
Што се психичке агресије тиче, наравно да, у неким случајевима, она може да има дуже и теже последице од физичке. Али овде се ради о пасивној агресији, а за њене последице је подједнако одговорна и особа којој је пасивна агресија упућена и на коју реагује.
Фото: Депозит
Пасивно-агресивно понашање је углавном несвесно, научено одавно, понекад још у примарној породици, које сама особа не препознаје као проблематично нити као понашање које је уперено против саговорника.
Пасивна агресија се учи у породици.
Прочитајте још: У богатим земљама све више људи има ОТВОРЕНУ ВЕЗУ, шта кажу психолози?
- Међутим, пасивна агресивност се може користити и намерно, да би се постигао ефекат, при чему особа не само да је свесна свог понашања, већ жели да и "прималац" тог понашања буде свестан да се ради о нападу, незадовољству, бунту, само привидно прикривеном. Дешава се и да особа својом пасивном агресијом намерава да испровоцира другу особу на бурну агресивну реакцију како би тиме доказала да је заправо она жртва понашања друге стране - каже психолог.
Спроводи се из немоћи да би се испровоцирао шеф, са циљем доминације над њим.
Како изаћи из положаја "друге стране" са таквом особом?
- Најпре, потребно је психолошки радити на себи, на стицању што шире мреже увида о међуљудским односима, на изграђивању што прецизнијег вредносног система, како бисмо "у лету" разликовали оно што је у реду од онога шта није, у понашању једне особе према другој - каже психолог.
Одмах је препознајте и сасеците у корену!
Не би било добро да нам сазнање о постојању пасивне агресивности код људи буде одличан изговор за нашу активну агресивност према њима.
Прочитајте још: Психилог Мијалковић упозорава да је ШКОЛОВАЊЕ постало површно, али је НАЈУГРОЖЕНИЈА једна генерација
- Треба вежбати препознавање пасивне агресивности, указивати тим особама да препознајемо да су они љути, незадовољни и да им нудимо отворенији разговор о разлозима њиховог незадовољства. Емитујући заинтересованост, добронамерност, отвореност, али и јасне улоге и границе шта је чије, ми тиме показујемо и особама са пасивном агресијом да би и они могли да пређу на тај јаснији и бољи начин комуникације закључује психолог Тошић.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
