· · Коментара: 0
ПСИХОЛОГИЈА

Учи се од родитеља, а психолог Тошић објашњава како се одрбранити од ПАСИВНР АГРЕСИЈЕ

Осећате да су нечија нетрпељивост, негативност, бес, уперени према вама, али не можете јасно да их дефинишете. Једноставно знате да су ту, изговорени или невербално показани, и да су намењени баш вама.

1620219166_Depositphotos_397768876_xl-2015.jpg
Фото: Депозитфото

Постајете и сами нервозни, оштри, саркастични, браните се нападом, претварате у нешто што нисте, нити желите да будете. Уморни сте, незадовољни, осећате да сте под сталним притиском и да у свему грешите, а још ако станујете са вашим "тихим тлачитељем", атмосфера у којој живите све је неподношљивија.

Прочитајте још: Научно је доказано када "свежи пар" треба да оде на викенд: После 100 дана, ево и ЗАШТО

Заправо, жртва сте пасивно-агресивног понашања, и кривица уопште није у вама, иако вам је толико вешто наметнута да осећате као да јесте. Како да препознамо и изборимо се са оваквом врстом понашања, као и какве све последице изазива, појашњава Марјан Тошић, психолог.

Шта је пасивна агресија
Пасивна агресија је популаран,  назив за појаву прикривеног изражавања љутње, бунта. Пасивна агресивност се види индиректно, закључивањем из контекста ситуације у којој се дешава. Зато су могућа неслагања око тога да ли је нешто пасивна агресија или није - каже психолог.

- Код пасивне агресије нема активне употребе насиља због кога би друге особе имале директне последице, већ зависе од перцепције и реаговања особе према којој је неко пасивно агресиван - каже Тошић.

Пасивна агресија изазива активну агресију!

И као што се пасивна агресивност може свесно злоупотребљавати, тако се може злоупотребљавати и пасивно-агресивно понашање као изговор другој особи да постане активно агресивна и тако оправда своје отворено насиље према некоме ко испољава пасивну агресивност.

Пасивна агресија изазива дуже последице од активне, а одговоран је онај ко је спроводи.

- Замислите ситуацију да, после неког неслагања, вама блиска особа заћути и дуго неће да разговара са вама. Ви све више "лудите", једног дана вам "пукне филм" и ви је ударите јер се та вама блиска особа понаша "пасивно-агресивно". Тог тренутка ви постајете насилник - објашњава Тошић.

Прочитајте још: Како да препознате КРИЗУ СРЕДЊИХ ГОДИНА код вашег мушкарца?

Што се психичке агресије тиче, наравно да, у неким случајевима, она може да има дуже и теже последице од физичке. Али овде се ради о пасивној агресији, а за њене последице је подједнако одговорна и особа којој је пасивна агресија упућена и на коју реагује.

Фото: Депозит

Како се препознаје?
Пасивна агресивност није очигледна појава, већ је тумачимо као прикривену агресивност на основу нечега што видимо и чујемо. То може бити дурење, ћутање, фраза "да, али...", заједљиве опаске, избегавање или саботирање сарадње, одлагање или неиспуњавање договореног, хронично окривљавање других или доживљавање себе као жртве... Тон говора је најчешће тих и уздржан, а поглед усмерен у страну.

Пасивно-агресивно понашање је углавном несвесно, научено одавно, понекад још у примарној породици, које сама особа не препознаје као проблематично нити као понашање које је уперено против саговорника.

Пасивна агресија се учи у породици.

Прочитајте још: У богатим земљама све више људи има ОТВОРЕНУ ВЕЗУ, шта кажу психолози?

- Међутим, пасивна агресивност се може користити и намерно, да би се постигао ефекат, при чему особа не само да је свесна свог понашања, већ жели да и "прималац" тог понашања буде свестан да се ради о нападу, незадовољству, бунту, само привидно прикривеном. Дешава се и да особа својом пасивном агресијом намерава да испровоцира другу особу на бурну агресивну реакцију како би тиме доказала да је заправо она жртва понашања друге стране - каже психолог.

Спроводи се из немоћи да би се испровоцирао шеф, са циљем доминације над њим.
Зашто то раде?
- Несвестан или свестан циљ ових особа је да на индиректан начин изразе љутњу, бес, бунт, отпор, неслагање, повређеност, бол, да пасивном агресијом натерају другу страну да обрати пажњу на њих, да на тај начин добију оно што им је потребно (одобравање, љубав...). У појединим случајевима крајњи циљ је да остваре неку врсту доминације над другом особом.

Како изаћи из положаја "друге стране" са таквом особом?

- Најпре, потребно је психолошки радити на себи, на стицању што шире мреже увида о међуљудским односима, на изграђивању што прецизнијег вредносног система, како бисмо "у лету" разликовали оно што је у реду од онога шта није, у понашању једне особе према другој - каже психолог.

Одмах је препознајте и сасеците у корену!

Не би било добро да нам сазнање о постојању пасивне агресивности код људи буде одличан изговор за нашу активну агресивност према њима.

Прочитајте још: Психилог Мијалковић упозорава да је ШКОЛОВАЊЕ постало површно, али је НАЈУГРОЖЕНИЈА једна генерација

- Треба вежбати препознавање пасивне агресивности, указивати тим особама да препознајемо да су они љути, незадовољни и да им нудимо отворенији разговор о разлозима њиховог незадовољства. Емитујући заинтересованост, добронамерност, отвореност, али и јасне улоге и границе шта је чије, ми тиме показујемо и особама са пасивном агресијом да би и они могли да пређу на тај јаснији и бољи начин комуникације закључује психолог Тошић.

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

КЛИКНИТЕ ЗА ВИШЕ ВЕСТИ
Пошаљите Коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.