"Стварно ми је тешко, мрак је ноћна мора"
У селу Дебрц, општини Владимирци, бака Десанка Лукић живи потпуно сама, а једину светлост коју види је она од пламена свеће. Тишину разбијају откуцаји старог сата и класична музика са транзистора на батерије. Комшија нема, а прва продавница налази се километрима далеко.
Прочитајте још: Керолајн је КРЕНУЛА ДА СЕДИ У ДВАДЕСЕТИМ, А ПОСТАЛА МОДЕЛ У 54.ГОДИНИ: Жена која је разбила све стереотипе и предрасуде
– Мрак је моја мора, ноћна мора. Стварно ми је тешко. Ево, овако кад залају керови, ја не смем да изађем, како да изађем кад не знам шта ме чека тамо. То ми је најтеже. Кад је дан онда је лакше, видим све и бавим се својим биљкама докле могу и налазим неку утеху у томе. Нико ме не чује ни да плачем, нико ме не види и тако ја проведем дан. Кад почне да пада мрак, кад треба да уђем у кућу и кад треба да легнем, онда ми је најтеже. Баш ми је тешко, а ваљда ће и то да прође – описује бака за „Експлозив“.
Каже да је на ногама одржао – рад.
Преко дана обрађује своју башту, гаји краставце и парадајз, храни псе и уноси дрва, како каже, ради онолико колико јој здравље дозвољава.
– Боље то него да седим да се секирам, то ја мало копам док се не заморим. Све зависи од притиска и шећера – објашњава Десанка.
Комшија нема, а прва продавница налази се на неколико километара. Супруг јој је преминуо пре четири године, комшије пре више од деценије, а наследници не долазе.
– Живот у мраку је нешто што не би никоме пожелела. Стварно је страшно. Док је супруг био жив, нисам имала страх. Знам да је ту и психички сам била растерећена, нисам боловала већ се бавила својим обавезама. Како је он умро и када сам после сахране дошла овде и остала сама, драла сам се на сав глас. Ја не смем у кућу, све мислим сад ће неко да ме удари по леђима, глави, ухватила ме нека паника и ево већ четврта година. Најтеже су ми падале напуштене куће, како су сви отишли, само сам ја остала. Долазе животиње, лети има змија – прича бака.
Проблем са струјом њен супруг је годинама покушавао да реши, али безуспешно. Стално је питао и увек добијао исти одговор: „Немамо услова, градићемо трафостаницу. Трансформатор је скуп, општина је сиромашна“, казује Десанка.
Изградњу трафостанице и увођење струје, које је Електродистрибуција проценила на 1.630.000 динара, никада нису могли да плате.
Прочитајте још: Судбина? Видела себе на фотографији супруга 15 година пре него што су се упознали (ВИДЕО)
Ипак, Десанка је срећна што је жива и има само један сан – да упали светло после 42 године.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
