УНИШТЕНИ тата чија је жена убила њихово троје деце прича како га прогања њихова смрт и заклиње се да је никада више неће пустити у њихов дом.
Медицинска сестра Деирдре Морли, 44, убила је Конора, девет, Дару, седам и трогодишњу Карлу, угушивши их у њиховој кући у Даблину 24. јануара 2020.
Тата деце Ендру Мекгинли испричао је како га последње речи малог Конора прогањају до данас.
Дете је повикало "Стани мамо - шта радиш" док му је Морли стављала торбу на главу, речено је суду током њеног суђења. Мајка је пребачена у Централну менталну болницу након што је проглашена невином за убиство због неурачунљивости (проглашена је лудом).
Трагедија
Ендру је за новине рекао: „Што се тиче Деирдре, много се мучим јер све што заиста чујем су Конорове последње речи. Одзвањају ми у глави. Дакле, претпостављам да нема будућности, са мном и Ди. Никада више не може бити нормално ни за једног од нас. Знам да сам се потпуно променио као особа."
Прочитајте још: НЕЗАПАМЋЕН ЗЛОЧИН: Човек УБИО жену, троје деце, а затим и себе због лажног ковид пасоша
„Ако на било који начин могу да помогнем њеном тиму за лечење или њеном правном тиму, радо ћу то учинити и она то такође зна. [Ако буде пуштена], то је њихова одлука. Ја нисам професионалац. То није нешто о чему сам детаљно размишљао. Али мислим да за њу постоји пут до опоравка."
Морли је признала да је гушила своју децу пластичним кесама и селотејпом у њиховој кући када је Ендру био у Корку на радном путу. Затим се одвезла ка М7 са лековима и флашом вина, али је ударила аутомобилом на кружном току.
Ендру је стигао кући убрзо након што су у кући пронађена тела троје деце.
Фото: Профимедиа
Током њеног суђења, др Бренда Рајт - сведок одбране - рекла је да Морлијева пати од биполарног афективног поремећаја типа два, познатог менталног поремећаја. Она је суду рекла: „Она има психички поремећај како је дефинисано у Кривичном закону о неурачунљивости, односно депресију."
"Волела бих да имам времеплов"
„У време кривичних дела патила је од психичког поремећаја, знала је природу и квалитет дела, знала је да ће њени поступци довести до смрти деце, али није знала да су њени поступци били погрешни. Она је имала психијатријско морално оправдање за своје поступке. Веровала је да су њени поступци морално исправни, веровала је да су деца непоправљиво оштећена и да је морала да стави тачку на њихову патњу. Треће је то што није могла да се уздржи од својих поступака због своје депресивне психозе. Није била у стању да пронађе алтернативу катастрофалним акцијама убиства Конора, Даре и Карле.“
У консултацијама са доктором, Морлијева јој је рекла за своју „пасивну жељу за смрћу“ и да је само желела да „испари“.
Оптужена је рекла: „Морали су да оду. Нисам могла да их не поведем са собом. Упропастила сам их лошим родитељством и менталном болешћу. Осећала сам да су осуђени на пропаст и желела сам да их извучем из будуће беде. Изгубила сам сваку наду за њих. Осећала сам да су оштећени. Мислила сам да ће људи бити тужни, али било је дефинитивно, ово се морало догодити."
Др Рајт ју је питао да ли је икада размишљала да престане.
Морлијева је одговорила: „Не, нисам могла да их не поведем са собом. Мислила сам да ће бити непоправљиво оштећени ако им мајка изврши самоубиство. Била сам убеђена у њихову борбу у будућности. Сада размишљам о томе шта су све имали, тако да не знам због чега сам се бринула. Осећала сам да су толико оштећени, осећала сам да немам више опција. Волела бих да имам времеплов."
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
