У Неготинској крајини се чупа биљка бурјан, која се користи у народној медицини
Обележава се данас Велика среда, још један у низу дана који најављују највећи хришћански празник, које се слави у недељу12. априла. Какви се обичаји везују за данашњи дан?
Велика среда пред Ускрс је дан када се у цркви обавља обред освећења јелеја, једне од седам светих тајни, те се молитвено присећа жене грешнице која је миром помазала Исуса Христа у Витинији, у дому Симона губавога (Лк 7,36-50), а истовремено се спомиње и Јудина издаја која се догодила после тога.
На Велику среду престаје се са служењем Пређеосвећене Литургије, као и са читањем молитве Светог Јефрема Сирина коју прате велики поклони. Служи се Велико повечерје и носе се црне одежде. Пре Литургије свештеник чита молитву "Владико многомилостиви...", која се током читавог Великог поста говори на крају Великог повечерја. Приликом читања ове молитве, сви присутни у храму чине велике поклоне до земље.
Свештеник затим моли од народа опроштај, као и на почетку Свете Четрдесетнице. Исто раде и сви присутни. На крају Литургије, код "Буди имја Господње...", последњи пут се чита молитва преподобног Јефрема Сирина са три земна поклона и по типику: "потпуно престају поклони који се чине у цркви." Тиме се завршава све што је карактеристично за великопосно богослужење и почињу посебна богослужења, везана искључиво за страдања Господња ("страдална" или "страсна богослужења").
Обичаји за Велику среду
Обичаји кажу да код куће дан треба провести у миру и у молитвама. Дозвољено је да се обављају кућни послови, али се саветује да се избегавају весеља и да се ништа не прославља. Дан треба да прође у ишчекивању Ускрса. На Велику среду препоручено је да се не шије. Током Страсне недеље, која је почела пре два дана, према веровању, не треба ни прати веш.
У Неготинској крајини поштује се обичај чупања биљке бурјан (црне зове), за коју се верује да има магијску моћ и да штити од вештица. Биљка је позната још из прасловенске заједнице, а у народној медицини је нашла вишеструку примену.
У неким деловима Србије, као што је, рецимо, Лесковачка Морава, на велику среду почињу да се боје ускршња јаја. Прво јаје назива се измамак, а бојено је уз бајање и сматрано лековитим.
(Блиц Жена)
БОНУС ВИДЕО:
