U Negotinskoj krajini se čupa biljka burjan, koja se koristi u narodnoj medicini
Obeležava se danas Velika sreda, još jedan u nizu dana koji najavljuju najveći hrišćanski praznik, koje se slavi u nedelju12. aprila. Kakvi se običaji vezuju za današnji dan?
Velika sreda pred Uskrs je dan kada se u crkvi obavlja obred osvećenja jeleja, jedne od sedam svetih tajni, te se molitveno priseća žene grešnice koja je mirom pomazala Isusa Hrista u Vitiniji, u domu Simona gubavoga (Lk 7,36-50), a istovremeno se spominje i Judina izdaja koja se dogodila posle toga.
Na Veliku sredu prestaje se sa služenjem Pređeosvećene Liturgije, kao i sa čitanjem molitve Svetog Jefrema Sirina koju prate veliki pokloni. Služi se Veliko povečerje i nose se crne odežde. Pre Liturgije sveštenik čita molitvu "Vladiko mnogomilostivi...", koja se tokom čitavog Velikog posta govori na kraju Velikog povečerja. Prilikom čitanja ove molitve, svi prisutni u hramu čine velike poklone do zemlje.
Sveštenik zatim moli od naroda oproštaj, kao i na početku Svete Četrdesetnice. Isto rade i svi prisutni. Na kraju Liturgije, kod "Budi imja Gospodnje...", poslednji put se čita molitva prepodobnog Jefrema Sirina sa tri zemna poklona i po tipiku: "potpuno prestaju pokloni koji se čine u crkvi." Time se završava sve što je karakteristično za velikoposno bogosluženje i počinju posebna bogosluženja, vezana isključivo za stradanja Gospodnja ("stradalna" ili "strasna bogosluženja").
Običaji za Veliku sredu
Običaji kažu da kod kuće dan treba provesti u miru i u molitvama. Dozvoljeno je da se obavljaju kućni poslovi, ali se savetuje da se izbegavaju veselja i da se ništa ne proslavlja. Dan treba da prođe u iščekivanju Uskrsa. Na Veliku sredu preporučeno je da se ne šije. Tokom Strasne nedelje, koja je počela pre dva dana, prema verovanju, ne treba ni prati veš.
U Negotinskoj krajini poštuje se običaj čupanja biljke burjan (crne zove), za koju se veruje da ima magijsku moć i da štiti od veštica. Biljka je poznata još iz praslovenske zajednice, a u narodnoj medicini je našla višestruku primenu.
U nekim delovima Srbije, kao što je, recimo, Leskovačka Morava, na veliku sredu počinju da se boje uskršnja jaja. Prvo jaje naziva se izmamak, a bojeno je uz bajanje i smatrano lekovitim.
(Blic Žena)
BONUS VIDEO:
