Прича је наводно позната од давнина. Свакако је поучна.
Седели једном стари Индијанац и његов млади унук испред вигвама. Деда се трудио да што више мудрости и знања пренесе малишану и тако га опреми за живот који је био прд њим. Зато му је и испричао ову причу.
– У сваком човеку се одвија непрекидна битка. То је зато што у нама живе два вука – започе мудри Индијанац.
– Како два вука? – упита малишан.
– Један је ЗАО! То су страх, бес, завист, огорчење, лажни понос, похлепа, его, али и жалост, надменост, самосажаљење и кривица. Али, постоји и ДОБАР ВУК! То су радост, спокој, љубав, нада, ведрина, доброта, саосећање, великодушност, истина и вера – подучавао је Индијанац.
– И… Који вук побеђује? – упита унук без даха.
– Онај којег више храниш – кратко рече мудри деда.
(Историјски забавник)
