У Америци масовне пуцњаве су много учесталије, што је довело до истраживања фактора који доводе до језивих злочина
Масовне пуцњаве ретко се догађају на нашим просторима, док су на Западу оне знатно чешће – средином априла АБЦ је јавио да је у Сједињеним Америчким Државама у том тренутку било више масовних напада него дана у години.
С обзиром на то колико су честе овакве пуцњаве у Америци, тамошњи стручњаци спровели су много истраживања на тему масовних напада и, уопште, психологије убица које иза њих стоје. Иако је уврежено мишљење да је покретач ментално обољење, стручњаци напомињу да не мора увек бити тако.
Др Раги Гиргис, ванредни професор клиничке психијатрије на Одељењу за психијатрију на Универзитету Колумбија, радио је анализу којом је покушао да утврди однос између озбиљне менталне болести и оваквог напада. Његов тим и он објавили су 2021. године извештај на ту тему, а закључак др Гиргиса је да психички проблеми нису једини нити водећи покретачи.
– Јавност има тенденцију да повезује озбиљне менталне болести, попут шизофреније или психотичних поремећаја, с насиљем и масовним пуцњавама. Али озбиљна ментална болест – посебно психоза – није кључни фактор у већини масовних пуцњава или других врста масовних убистава – напомениуо је он за "Цолумбиа Псyцхиатрy Неwс".
Према његовим речима, заправо врло мали број нападача има теже психичке болести, а нешто већи блаже облике или употребљава наркотике и алкохол.
– Отприлике пет одсто масовних пуцњава је повезано с тешким менталним обољењима. Иако је много већи број масовних пуцњава (око 25%) повезан с непсихотичним психијатријским или неуролошким болестима, укључујући депресију, процењује се да 23 одсто има везе са употребном супстанци, а у већини случајева су ова стања "инцидентна" – каже др Гиргис.
Он је напоменуо да је веома важно да се идентификују особе које имају менталне болести и поремећаје, злоупотребљавају разне супстанце и имају висок ризик да испоље насилно понашање, како би се насиље и спречило.
Он додаје да постоје и други фактори ризика, а само неки од њих су, према речима др Гиргиса:
- тешки и акутни животни стресори
- историја правних проблема
- "епидемија" нихилизма, празнине, беса
- жеља за озлоглашеношћу
– Наши налази помажу да се разбије мит да се због тешке психијатријске болести може предвидети ко ће починити масовно убиство – истакао је тада др Гиргис, који додаје да је важно да људи схвате да није свако лоше понашање исто што и ментална болест, нарочито не свако зло којем сведочимо.
Због оваквих коментара постоји бојазан да ће људи који имају психичка обољења и већ им је тешко да их признају себи и другима и потраже помоћ бити додатно стигматизовани. Психијатар Гари Брукато, са Одељења за психијатрију у Њујорку, и сам је изразио забринутост због тога, а он је са својим сарадницима својевремено дошао до сличног закључка као експерти Универзитета Колумбија.
Психијатри су анализирали 1.315 масовних убистава у Америци, а њихов закључак био је да је само 11 одсто свих масовних убица и само осам посто оних од њих који су користили ватрено оружје заправо имало озбилно ментално обољење. Утврђено је и да већина убица има историју проблема са законом, користи наркотике и прекомерно уноси алкохол, а испољава и непсихотичне психијатријске и неуролошке симптоме.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
