Јаков Јозиновић освојио је срца публике широм региона. Након десет солистичких концерата у Сава центру, он је за само седам сати успео да распрода Београдску арену и да одмах закаже другу.
И док последњих недеља цео регион бруји о његовој љубавној вези с Џејлом Рамовић, у Винковцима, где је Јаков рођен и одрастао, не желе да коментаришу ову тему.
У његовој основну школу, сви који ту раде су поносни на Јаковљев успех и памте га као доброг и талентованог ученика. Сличне речи могли упутили су и у његовој гимназији, која се налази на главном градском шеталишту.
У непосредној близини ове образовне установе је и кафић, то јест паб, у којем је Јозиновић имао своје прве музичке наступе.
- Код нас је Јаков наступао викендима и ту је зарадио свој први хонорар. Стално је седео преко дана с друштвом из гимназије, па и дан-данас кад дође, обавезно сврати да се присетимо тих лепих времена. Слава га није променила, остао је исти. Скроз нормалан дечко, није се узвездио као неки. Он сад живи на релацији Загреб-Београд, а овде дође повремено код својих. Данас сви знају ко је Јаков, а ми који га добро познајемо одраније и који смо га слушали како пева знали смо да ће бити нешто од њега.
-Мама му је увек била велика подршка, долазила је с њим на свирке редовно. Јаков је, и пре него што је постао велика регионална звезда, био звезда доле на мору. Тамо су баш волели да га слушају, а после се то проширило по друштвеним мрежама. Нама је овде Јаков остао у најлепшем сећању, а у пабу можете да видите и његове фотографије с друштвом. То нам је данас лепа успомена - рекао је један од конобара у кафићу, који певача познаје годинама.
Познато је да је Јаков велики верник, а у цркви у коју је млади музичар редовно одлазио са својом мајком, открили су да је он био члан црквеног хора.
- Јаков је врло побожан дечко и стално је са својом мајком долазио код нас у жупу на свете мисе. Бог му је дао раскошан глас и он га употребљава на славу Божју. Био је редован и у црквеном хору, певао је на свакој миси. Он сад више времена проводи у Загребу, па не долази толико често као некад, али његова мајка је ту сваке недеље и празницима. Кад год је у Винковцима, обавезно дође на службу. Овде је нашао духовни мир и спокој. Дивна побожна породица, која негује праве хришћанске вредности. Само лепе и благе речи имамо за њега - рекла је једна од сестара која ради у жупи у Винковцима.
Свакако, они који су међу првима имали прилике да чују Јаковљево певање биле су његове комшије.
На неколико километара од центра Винковаца, у мирном породичном насељу, налази се и зграда у којој је Јаков одрастао и у којој и данас живе његови родитељи и сестра. На прозорима стана на последњем спрату ролетне су биле спуштене, а њих тада није било у породичном дому.
- Јаков је супер момак, за пример омладини. Одлично га познајем. Сви знају за Јозиновиће у Винковцима. Моја ћерка је ишла с њим у школу и само лепо могу да кажем о њему. Поносни смо на његов успех и на то што је, пре свега, остао скроман. Толико концерата у Београду, Арена у Загребу, ко је то још у тим годинама успео? Људи су жељни културе и лепе песме, а он је направио савршен баланс у томе. Чујем да га критикују што се прославио певањем туђих песама, па шта онда? Имаће и своје, полако, живот и каријера су тек пред њим - каже комшиница Верица и додаје:
- Њега тек чекају велике ствари. Ове цурице кад чују да је дошао у Винковце да посети родитеље и сестру, направе стампедо овде по крају. Сви хоће да се сликају и снимају с њим. Њега то не мрзи, увек је насмејан и срдачан. Видите и сами, ово није неки луксузни крај, одрастао је у скромним условима, као и сви ми, али се он тога не стиди. Ту иза зграде се играо с другарима у паркићу, а и сад кад дође, воли да прошета крајем и подсети се детињства. Људи су препознали ту искреност и доброту у њему.
И друга комшиница, која нам се представила као Ана, а која живи у Јаковљевој згради, није крила колико јој је певач драг.
- Јаков нам дође с времена на време, али је најчешће у Загребу. Увек нам се лепо јави и поздрави нас, пита да ли нам нешто треба. Изузетан младић, фино васпитан. Никакву примедбу немам на њега. Сећам се, још као мали је стално нешто певушио овде по крају, имао је и неки дечји микрофон. Рођен је за то. После је дошао "Суперталенат", ту смо га сви пратили, па онда улице и тргови. Играо је добро и тенис. Желим му све најбоље - закључила је комшиница.
(Нова)
БОНУС ВИДЕО:
