Дан уставности је спомен на догађаје у Крагујевцу из 1835.године када је издат и заклетвом потврђен први српски устав - Сретењски устав.
На дан доношења овог Устава, окупила се Народна скупштина на једној ливади у Крагујевцу. Кнез Милош је изнео разлоге за доношење и суштину његовог решења. За писца устава кнез Милош је одредио свог секретара Димитрија Давидовића. Он је успео да напише устав који је био прихватљив и за кнеза Милоша и за народ. Србија је самостално и суверено и донела овај устав. Текст устава чинио 14 глава са укупно 142 члана. Уставом је прописан изглед заставе и грба, предвиђена је законодавна, извршна и судска власт.
Законодавна и извршна власт биле су поверене кнезу и државном совјету.
Кнез је био глава државе и имао је право да доноси законе и уредбе по претходном мишљењу државног совјета.
Државни совјет је учествовао у законодавној, извршној и судској власти. У то тело су улазили и министри и неодређен број "државних совјетника" и све их је именовао кнез. Било је предвиђено да постоји пет министара: правосуђа, финансија, иностраних дела, војних дела и просвете. Њих је именовао кнез из чланова реда Државног совјета, а ако би их кнез отпустио враћали би се у ред совјетника. Предлагали су законе и уредбе Државном совјету.
Вршење судске власти поверено је окружним судовима у првом степену, Великом суду у другом степену и посебном одељењу Државног совјета у трећем степену.
Народна скупштина је била трећи орган власти. Уставом је предвиђено да се састоји од сто изабраних народних представника. Прописано је да се састаје сваке године на Ђурђевдан, а по потреби и више пута годишње. Она нема учешће у законодавној власти.
У овом уставу су прокламовани неприкосновене личне слободе тј. забрана незаконитог лишавања слободе и услови задржавања у притвору. Неприкосновеност имања сваког Србина тј. заштиту имања од узнемиравања.
Уставом је прописан начин и пооступак његовог мењања.
БОНУС ВИДЕО:
