Српска православна црква и њени верници обележавају данас Сретење Господње
Четрдесетог дана од рођења Христовог донесе Пресвета Дева Богородица свог сина божанског у храм јерусалимски да га посвети Богу и да се очисти.
Овај дан се у Србији обележава и као Дан државности. Данашњи дан је 1804. године био један од важнијих за историју српског народа када је Карађорђе подигао Први српски устанак. Неколико деценија касније 1835. године у Крагујевцу је проглашен први устав кнежевине Србије, познат као Сретењски устав.
Молитва
Царе небесни, Утешитељу, Душе истине! приђи и усели се у нас. Боже, Душе Свети, Теби слава и хвала вавек. Амин.
Веровања и обичаји
У народу постоји веровање да се на овај дан срећу зима и лето. Сматра се да ако на Сретење осване сунчан дан, медведи ће се уплашити сенке властите и вратити се у зимски сан па ће зима потрајати.
Обавезно је да се на овај дан пале свеће, јер се верује да пламен свеће кућу штити од грома и несреће.
Младе девојке треба да пазе кога ће изјутра срести јер ће им младожења бити по таквом лику, изгледу и карактеру.
Сретење Господње је у историји Србије било значајан датум, те тада и Карађорђе диже барјак међу великашима у Орашцу и отпоче буну против турског зулума. Тачно 31 годину касније у Крагујевцу би проглашен први демократски устав Србије - Сретењски. Године 1909. у Скопљу би одржана прва скупштина Срба у Османском царству.
