Српска православна црква у четвртак, 21. маја, обележава Спасовдан, празник Вазнесења Господњег, када се, по предању, Исус Христос вазнео на небо и сео са десне стране Бога.
Спасовдан је покретни празник који се увек слави 40 дана након Васкрса, а пошто је уписан црвеним словом у црквеном календару, многи верници се питају да ли тог дана треба постити или не.
Вазнесење Господње, у народу познато као Спасовдан, спада међу 12 великих Господњих празника. Увек се обележава 40 дана после Васкрса и десет дана пре Свете Тројице, односно Духова.
Пошто Васкрс увек пада у недељу, Спасовдан се традиционално обележава четвртком, а у народу се сматра једним од најсрећнијих дана у години.
Иако је означен црвеним словом, што значи да је реч о великом празнику, Спасовдан не спада у посне дане, напротив, тог дана се не пости.
У српској традицији дуго је важило правило да се од Нове године, која по јулијанском календару пада 14. јануара, па до Спасовдана не користи млеко нити јела припремљена са млечним производима. Зато се на сам дан празника као први залогај често једу јагоде, уз веровање да ће година бити слатка, берићетна и успешна.
Након тога домаћице су износиле цицвару, прво млечно јело које се поново јело након дужег периода уздржавања.
За ручак се традиционално припремала и јагњетина, нарочито у домаћинствима која Спасовдан славе као крсну славу.
Стари обичаји су налагали и да се тог дана не иде на њиву и да се избегава дневно спавање, јер се веровало да ће онај ко на Спасовдан дремне поподне бити поспан током целе године.
(Глоссy)
БОНУС ВИДЕО:
