Црква га није признавала скоро век и по, јер име није било повезано са хришћанском традицијом.
У једном тренутку, појавило се име за девојчице које није потекло из црквених књига, нити из народних обичаја, већ из књижевности. Било је ново, необично, "измишљено" и дуго је изазивало недоумице међу онима који су га први пут чули. Скоро век и по црква га није признавала у обреду крштења. Ипак, временом је престало да буде само поетска игра речи и постало је једно од најпрепознатљивијих женских имена са прелепим надимком.
Светлана је једно од ретких имена са тачно познатим датумом настанка. Појавило се захваљујући песницима и дуго је било третирано као "књижевна измишљотина". Црква га скоро век и по није признавала.
Име Светлана се први пут појавило 1802. године у романси Александра Востокова "Светлана и Мстислав". Ширу популарност донела му је балада Василија Жуковског "Светлана", написана 1813. године. Она је постала једна од најпознатијих у своје време и упознала читаоце са новим именом. Жуковски га је створио од словенских корена "свет" и "лан" (у староруском – "земља"). Симболично, значење имена је "светла земља" или "она која носи светлост".
Зашто црква није признавала име Светлана
У 19. веку црква није дозвољавала да се девојчице крсте именом Светлана. У календару светаца га није било. Сматрало се да је то "измишљотина" и да нема везе са хришћанском традицијом. Зато су девојчицама при крштењу давали друга имена - Фотинија и Фотина, која су имала исто значење на грчком језику. Ситуација се променила тек 1943. године, када је Светлана званично уврштена у црквени календар.
У периоду од 1950-их до 1970-их година у СССР-у, Светлана је постала једно од најпопуларнијих имена. У великим градовима га је добијала скоро свака трећа девојчица. Томе је допринело више фактора: препознатљивост захваљујући балади, звучност, а онда и личност Светлане Алилујеве - Стаљинове ћерке. Име је престало да буде књижевно и постало је свакодневно.
Данас је популарност имена Светлана опала, али се и даље налази међу 50 најчешћих женских имена у Русији. У Србији више није толико често, али се највеће звезде музике, глуме и спорта које су обележиле једну епоху баш тако зову: Светлана Ражнатовић, Светлана Бојковић, Светлана Китић...
(БлицЖена)
БОНУС ВИДЕО: