Српска православна црква слави данас светитеља, заштитника града Венеције, али и стоке, великомученика Теодора Тирона
Тирон иначе значи регрут, а све његове муке су почеле када је пошао у војску.
Тек што је свети Теодор стигао у војску у пук мармаритски, у граду Амасији, почео је страшан прогон хришћана под царевима Максимијаном и Максимином. Младић није хтео да крије да је хришћанин, па је жестоко кажњен. Неки злочести судија нареди да га стрпају у тамницу и да тамницу запечате. Хтео је на тај начин да га умори глађу. У тамници се Теодору јави сам Христос да охрабри свога мученика и рече му: „Не бој се, Теодоре, Ја сам са тобом, не узимај више земаљске хране и пића, јер ћеш бити у другом животу, вечном и непролазном са мном на небесима“. У тамници младог мученика тада се појавило мноштво анђела који су својим сјајем и белином осветлили тамницу, а стражари су престрашени и у чуду све ово посматрали. Мало затим, свети Теодор изведен је из тамнице и мучен, а потом осуђен на смрт. Бацили су га у огањ и у њему он предаде своју душу Господу 306. године.
Прочитајте још: КАКО СЕ ПИШЕ: Да ли је правилно "оженити се са њом", "оженити се њоме", "оженити је"?
Веровања и обичаји
Теодорове мошти се налазе у манастиру Ново Хопово на Фрушкој гори, задужбини Ђурађа Бранковића.
Српска православна црква сећа се Теодора Тирона и на Тодорову суботу (Тодорицу), која увек пада у прву суботу Велико ускршњег поста.
Према обичајима, хришћани на тај дан кувају жито које освећују у цркви и тако прослављају Светог Теодора.
Верује се и да је Свети Теодор Тирон заштитник стоке, а посебно коња, тако да се његов дан прославља и као Коњски дан.
У појединим деловима Србије верује се да молитва Светом Тирону може излечити и од падавице (несвести).
