Верници Српске православне цркве данас славе једног од највећих светаца у православљу, заштитника путника, морепловаца, сиромашних...
Срби широм света данас славе крсну славу, Никољдан, празник посевећен великом чудотворцу светом Николи. Овај светац још за време живота проглашен за светитеља, а за њега се везују бројни народни обичаји и веровања.
Прочитајте још: Знате ли зашто је манастир ЖИЧА ЦРВЕНЕ боје? Ми имамо одговор!
У српском народу, верује се да половина Срба слави светог Николу, а пола иде на славу. Разлог томе је чињеница да је свети Никола слава са најдужом традицијом у нашем народу. Обзиром на то, развили су се нарочити обичаји који прате овај празник.
Прочитајте још: Писмо МАСОНА које се ПРЕПРИЧАВА: Испровоцираћемо социјалну КАТАКЛИЗМУ и отворити врата ЛУЦИФЕРУ
Први записи о епископу и доброчинитељу пореклом из Мале Азије, Светом Николи, потичу из четвртог века нове ере. Посебно је био наклоњен деци, а забележено је да је помогао трима девојчицама како би их заштитио од продаје у бело робље.
Прочитајте још: Манастир Куманица крије НАЈВЕЋУ СРПСКУ ТАЈНУ: Мошти Светог Саве НИСУ СПАЉЕНЕ?!
Светог Николу су већ за живота сматрали свецем и призивали у помоћ. Према веровању, он може да излечи сваку бољку. Многа чуда су се десила због његових моштију које мироточе. Болесни који су му се молили, како кажу веровања, успели су да поврате вид, проходају, а глувима се вратио и слух. На данашњи дан би требало посадити пшеницу, да би израсла до Божића.
Легенда каже да је три вечери заредом пролазио поред њихове куће и кроз прозор убацивао врећице са новцем, не би ли им поклонио довољно новца како би преживеле без продаје. Управо тако настао је и обичај који морате испоштовати.
Прочитајте још: Тражите је на ПОГРЕШНОМ месту! Вељко тврди да се АТЛАНТИДА налази на дну ДУНАВА, поседује и ДОКАЗЕ
Постоје и веровања да на Никољдан нероткиње треба де се моле Светом Николи, како би им овај светац услишио молитве и даривао их наредне године. Верује се и да сутра треба даривати оне који немају и помоћи им. Зато је традиција да се дарују ораси, лешници, јабуке и слаткиши стављањем у ципеле поред кревета или на прозоре.
Фото: СПЦ
Осим што се празнује као највеће српско крсно име, Свети Николај Чудотворац такође је еснафска слава, односно заштитник заната лађара, сплавара, рибара и воденичара. Због тога се још назива водена слава, а верује се да не треба започињати ни путовања. Такође се у народу сматра да је заштитник путника и сиротиње.
Лађари пуцају из топова
На овај празник, где год да се нађу, лађари спуштају сидра. Заустављају лађе док се морнари помоле светитељу и онда настављају пут. Припремају топове за паљбу одајући почаст своме заштитнику. На овај начин славу је обележавао и кнез Милош Обреновић.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
