Српска православна црква слави данас Свете мученике Сергија и Вакха, слава коју славе опанчари, пустињски номади и ратари.
Иако је слави мали број верника, Срђевдан је крсна слава коју верници Српске православне цркве прослављају у част Светих Сергија и Вакха. Срђевдан припада славама за које се припрема мрсна храна, а на иконама се светитељи представљају у обичним одорама са крстом и митром, као знаком мучеништва или у војничком оделу.
Прочитајте још: Свештенство РУСКОГ МАНАСТИРА открива народни лек за ПРЕВЕНЦИЈУ РАКА
Дан Светих Сергија и Вакха Срби признају под називом Срђевдан и Свети Срђ. Као крсна слава, данас је највише распрострањена у Приморију и Босни, деловима које насељавају искуључиво православни верници.
У Шумадијској епархији Срђевдан слави око 250 свечарских домова. У околини Ваљева и Светог Срђа, као свог заштитника, празновали обућари, а у Гружи су Срђевдан светковали ради срдобоље.
Прочитајте још: Због БЕОГРАДА тачно у подне звоне ЗВОНА у свим хришћанским црквама на свету: Све почиње 1456. године!
Срђевдан се сматра волујским свецем, па се тога дана не упрежу за рад. Према народном календару, Срђевдан се сматра једним од граничних дана на прелазу из јесени у зиму.
Прочитајте још: Вода и со до здравих и БЕЛИХ ЗУБА по рецепту ТИБЕТАНСКИХ МОНАХА
И у метеоролошком смислу Срђевдан је био важна одредница, посебно у време кад су зиме дуже трајале и кад је снежни покривач већ у октобру покривао земљу.
Култ светитеља у Милешеви
Према једној легенди, приликом преноса моштију Светог Саве из Трнова, у Милешеву су пренете и мошти Светог Сергија и Вакха, где је од раније постојао култ ових светитеља, о чему сведоче и њихове фреске из најранијег периода фрескописа у Милешеви.
ПРАТИТЕ НАС НА ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
