Oglas
Oglas
· · Коментари: 1
историја

Због БЕОГРАДА тачно у подне звоне ЗВОНА у свим хришћанским црквама на свету: Све почиње 1456. године!

Мало људи данас зна да када се у подне зачују звона са хришћанских цркви широм света она то раде у част Београда и једног догађаја из српске историје који се збио пре више од 560 година.

1595422334_Depositphotos_7105645_s-2019.jpg
Фото:Депосит
Oglas

Средином 15. века, 1456. године, султан Мехмед други покренуо је велику војну акцију са циљем освајања Смедерева, престонице деспота Ђурђа Бранковића и Београда, најзначајнијег угарског упоришта на јужној граници ове државе.

Фото: Пиxабаy

Тог 4. јула 1456. освајачи су стигли пред зидине Београда. Био је то други велики напад Турака на овај град који се претворио у опсаду која је трајала скоро три недеље, све до 22. јула.

Прочитајте још: Угравирано име СОФИЈА, а поред пише нека година... Откривена ТАЈНА најромантичније КЛУПЕ у Београду

Опсада Београда

Велику турску силу нису дочекале уједињене хришћанске снаге чему су се многи надали. Многи европски владари нису подржали поход, а чак ни у самој Угарској није постигнут договор о јединственом деловању. Уместо велике хришћанске силе, војску која је бранила београдско утврђење чинили су одреди које је окупио Јанош Хуњади, нешто трупа које је послао деспот Ђурађ, као и одреди слабо наоружаних крсташа.

Војску која је бранила Београд чинили су одреди које је окупио Јанош Хуњади и деспот Ђурађ!

Не зна се колика је била посада београдског утврђења. Највише је било крсташа. Они су долазили са свих страна, највише из Угарске, али и из Аустрије, Пољске, Чешке, Немачке. Главни логор крсташке војске био је код Земуна.

Прочитајте још: Тражите је на ПОГРЕШНОМ месту! Вељко тврди да се АТЛАНТИДА налази на дну ДУНАВА, поседује и ДОКАЗЕ

Турци су прво покушали да Београд заузму са Дунава, али је њихова флота разбијена 14. јула. Увидевши да не могу да одсеку град од река, а самим тим и од Угарске, Турци су се одлучили на жесток јуриш који је изведен 21. јула.

Остало је забележено да је београдско становништво било запрепашћено турском силом. То није био напад неког локалног турског заповедника, већ огромна војска коју је предводио султан.

Турци су нападали свим средствима али су се и хришћани жестоко борили. У борбу се укључило свештенство. Борбе су вођене како на бедемима тако и на улицама. Уз велике напоре Београд је одолео, а уследило је и турско повлачење. Од ових судбоносних догађаја прошло је тачно 560 година.

Прочитајте још: Имао је ТРИ имена, а оставио је значајан траг у српској књижевности: Знате ли ко је био АЛКИБИЈАД НУША?

За ким звона звоне?

Фото: Пиxабаy

Вест о хришћанској победи одјекнула је као бомба Европом. Многи су се понадали да су турска освајања коначно заустављена. Забележено је да је папа Калист трећи био толико усхићен победом да је вести послао на све стране света, па су оне стигле чак и до етиопских владара. 

Наређено је да се свуда приреде свечаности у част победе код Београда. Папа је 6. август прогласио даном београдске победе који је требало да се слави у целом хришћанском свету. Ниједан други догађај у средњовековној београдској историји није забележен у тако великом броју извора као ова победа.

Прочитајте још: Како је настала изрека Само слога Србина спасава? Предање досеже до СВЕТОГ САВЕ, а има ПОСЕБНО ЗНАЧЕЊЕ

Папа Калист трећи наредио је да у подне звона звоне са сваке цркве као позив верницима да се моле за браниоце Београда!

Једно од подсећања на ово славно време, иако му је смисао заборављен, задржало се и до данашњих дана. Наиме, током опсаде папа Калист трећи је наредио да сваког дана у подне звона са сваке цркве звоне као позив верницима да се моле за браниоце Београда. У многим местима, међутим, вести о победи стигле су пре наредбе, па се подневна звоњава претворила у прославу хришћанског тријумфа.

Папа никад није повукао ову наредбу, тако да и данас звона свих католичких цркви и даље звоне у подне, у част хришћанске победе код Београда.

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas