Зимско рачунање времена почиње у ноћи између суботе и недеље, 25. и 26. октобра, када ћемо у 3 ујутру казаљке на сату вратити један сат уназад, односно на 2
Специфичност је у томе што је ово померање у односу на претходне године најраније, а 26. октобра сат је померен последњи пут пре 11 година.
Иако је и даље топло време, лето је на измаку. Ноћи већ постају хладније, а дани очигледно све краћи.
Зимско рачунање времена је фиксно и почиње последње недеље у октобру, датуми се мењају јер последња недеља октобра не пада сваке године у исти дан. Прошле године је то било 27. октобра, 2023. 29. октобра…
Ово су датуми зимског рачунања времена неколико последњих година:
2022: 30. октобар
2021: 31. октобар
2020: 25. октобар
2019: 27. октобар
2018: 28. октобар
2017: 29. октобар
2016: 30. октобар
2015: 25. октобар
2014: 26. октобар
2013: 27. октобар
Поједине државе у свету су укинуле праксу зимског и летњег рачунања времена, а и даље постоје спорења треба ли померати сат двапут годишње или увести само зимско рачунање. Један од разлога који се најчешће наводи као мотив за напуштање летњег рачунања су научна истраживања о утицају померања сата на здравље људи, која се све чешће спроводе у свету, а углавном показују негативне последице те праксе.
Промена између зимског и летњег рачунања времена не узрокује само мању непријатност као што је кашњење, већ може довести и до здравствених проблема. Поремећај биоритма може изазвати несаницу, умор, депресију, варијације срчане фреквенције, смањење способности концентрације, исцрпљеност, раздражљивост, губитак апетита и проблеме са варењем.
Организму је обично потребно неколико дана да се привикне, у неким случајевима може бити потребно чак и до две недеље за прилагођавање.
Иначе, рачунање времена прва је увела Немачка 1916. године, а неколико недеља касније и Велика Британија. То је време Првог светског рата и овим земљама било је важно да што боље искористе дневну светлост, а сачувају угаљ. Следеће године то је урадила Русија, а 1918. и Сједињене Америчке Државе.
У Србији је летње рачунање времена уведено 27. марта 1983, у складу с одлуком ЕУ, пре свега ради очекиване економске користи – бољег функционисања јединственог тржишта, транспорта и комуникација, индустрије.
Овакво рачунање времена траје до последњег викенда у марту, када следи летње рачунање.
(Блиц)
