Akademik Vladeta Jerotić objasnio je kako nesvesni obrasci iz detinjstva utiču na izbor partnera i zašto mnogi brakovi danas ne opstaju.
Kada biramo partnera, volimo da verujemo da je presudila hemija, slučajan susret ili sudbina. Ipak, iza većine ljubavnih izbora, kako su pokazala brojna psihološka istraživanja, stoje duboki obrasci iz detinjstva i uticaj porodice.
Pre samo jednog veka, o izboru supružnika odlučivali su roditelji. Danas mislimo da smo slobodni, ali akademik Vladeta Jerotić upozoravao je da retko kada biramo potpuno spontano – i da upravo tu leži razlog zbog kog mnogi brakovi pucaju.
„Svaki muškarac nosi ženu u sebi“
Jerotić je često objašnjavao da svako od nas u sebi nosi i muški i ženski princip.
- Svaki muškarac nosi ženu u sebi. Fiziološki, hormonalno i psihički. To je anima, žena u muškarcu. Isto tako, žena nosi muškarca u sebi i to psiholozi zovu animus. Kakva će biti dinamika u toku života vrlo je različito i zavisi od ličnih potencijala, od toga kako će da se pomire žena i muškarac u nama – govorio je akademik Jerotić
Drugim rečima, partnera ne biramo samo očima i srcem, već i kroz nesvesne mehanizme koji su formirani još u detinjstvu.
Jedan test pre braka: Pogledajte ga kad popije
Akademik je mladim devojkama davao vrlo konkretan savet – da pre odluke o udaji obrate pažnju na ponašanje partnera u kafani ili restoranu, kada popije.
– Dovoljno je da bude i polupijan. Takav će vam biti i u braku – upozoravao je.
Posebno je isticao poražavajući obrazac koji se često ponavlja: ćerka alkoholičara, koja je gledala oca kako maltretira majku, kasnije se udaje za muškarca sa istim problemom.
– Kao neka kob. To je nesvestan izbor partnera, negativna zakonitost – objašnjavao je Jerotić.
Zašto su nekada brakovi trajali duže?
Govoreći o prošlim vremenima, Jerotić je podsećao da izbor partnera ranije nije bio individualna odluka. Očevi su birali zetove i snahe iz porodica u kojima nije bilo duševnih bolesti, alkoholizma, epilepsije ili teških zaraznih bolesti poput tuberkuloze.
Nije, kako je naglašavao, reč o nostalgiji za patrijarhatom, već o odgovornosti i proceni porodičnog porekla.
- Otac je znao za koga ćerka ne treba da se uda ili koga da sin oženi. Birao je snahe i zetove iz porodice u kojoj nema duševnih bolesti, alkoholizma, padavice, tuberkoloze. Deca su bila poslušna. Ne znači da tada nije bilo sukoba u braku, ali daleko manje. Najprirodniji način je mlad brak i 2.000 godina je bilo tako. Mladi roditelji se igraju sa svojom decom. To se zove homo ludens – čovek koji se igra - tvrdio je.
Četiri nivoa komunikacije bez kojih brak ne opstaje
Prema Jerotiću, u svakom braku postoje četiri ključna nivoa odnosa:
duhovni
intelektualni
emotivni
fizički
Za stabilan i zdrav brak, bar dva od ova četiri nivoa moraju funkcionisati. Kada jedan oslabi, partneri bi trebalo da ulažu napor u ostale segmente odnosa.
Suština je, kako je govorio, u ličnom radu i individuaciji – u tome da svako radi na sebi, a ne da očekuje da ga brak „spase“.
(Kurir)
BONUS VIDEO:
