КАКО ЈЕ СПАСОВДАН ПОСТАО СЛАВА БЕОГРАДА: Више од 6 векова је симбол уздизања града из пепела

ДЕСПОТ Стефан Лазаревић је 1403. године прогласио Београд за српску престоницу први пут у историји.

Oglas

Спасовдан или Вазнесење Христово је хришћански празник који се слави 40 дана након Васкрса. Према хришћанском веровању, васкрсењем Господ је показао да је јачи од смрти и 40 дана након васкрсења се са ученицима нашао за Трпезом.

Заповедио је ученицима да до силаска Светог Духа не напуштају Јерусалим, па су тако могли пренети Христову Веру у свет и тиме људство спасавати у вери - одатле назив Спасовдан. Првенствено је ученике благословио, а затим се узнео на небо, па се након спасења вратио Богу на небесима.

Градска слава

Београд је након проглашења престоницом (1403. године) у част обнове и напретка града као своју славу узео Вазнесење Господње - Спасовдан. Ова стара заветна Слава симболично указује на уздизање, вазнесење града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност.

Спасовдан - веома значајан код Срба

Срби су придавали значај овом празнику, а то се најбоље види кроз историјске документе. Чувени Душанов законик је обнародован на Спасовдан 1349. године, а допњуен је, такође на Спасовдан, 5 година касније.

На прослави Спасовдана 1939. године, град Београд је, уочи Другог светског рата, добио највише ратно одликовање - Карађорђева звезда са мачевима 4. степена.

Вазнесенска црква, саграђена као градска 1863. године, сачувала је оригинални барјак Управе града Београда са моћном поруком - "Ко крсно име слави - оном и помаже". Из управо ове цркве су кренуле литије 1993. године предвођене Његовом светости патријархом српским Павлом.

Спасовданска литија

Спасовданска литија је традиционална литија која се одржава сваке године у Београду на дан градске славе.

Начин прославе градске крсне славе, који се и данас практикује, осмислио је митрополит београдски Михаило Јовановић 1862. године, по чијем предлогу је и изграђена Вазнесењска црква у Београду.

Последња литија пре 1993. године била је литија 1947. године. Том приликом су учесници литије били каменовани, а убрзо је и само одржавање било забрањено.

Литију предводи патријарх српски, а праћен је епископима и другим архијерејима, као и свештеницима из храмова Архиепископије београдско-карловачке. Домаћин славе је градоначелник Београда, а на литији учествују и припадници Војске Србије, Жандармерије...

На литијама се повремено проносе мошти деспота Стефана Лазаревића и Свете Петке која је почивала у Београду све до 1521. када је по наредби султана Сулејмана Величанственог пренета у Цариград.

Место и време литије

Литија креће из Вазнесењске цркве, а раније је ишла улицама Кнеза Милоша, Краља Милана, Теразијама, Париском и Улицом кнеза Симе Марковића до Саборне цркве Светог архангела Михаила и Патријаршијског двора, да би се одатле преко Зеленог венца вратила до Вазнесењске цркве.

Година 2021. је донела неколико промена што се тиче литије. Овај пут се од Вазнесењске цркве улицама Кнеза Милоша и Краља Милана креће ка Славији да би преко Булевара ослобођења дошла на плато испред храма Светог Саве. Некада је литија кретала у јутарњим часовима, али је на иницијативу патријарха српског Порфирија од 2021. године време промењено у 19 часова.

(Нпортал)