Списак српских женских имена старих више од шест векова открива како су се звала жене у време Војводства Светог Саве.
Када се помену стара српска имена, вец́ина људи помисли на она која су носиле наше баке, понекад и прабаке. Ако бисмо покушали да одредимо временски период у ком су настала, ретко ко би отишао даље од краја 19. века. Ипак, списак који се недавно појавио на интернету показује да су нека српска женска имена настала много раније — још у средњем веку, у време српских држава које данас постоје само у историјским списима.
Језик, као и народ који га говори, живи и мења се. Неке речи и имена преживљавају вековима, друга временом нестају, а трец́а бивају потпуно заборављена. Управо таква је судбина многих женских имена која су се користила пре више од шест векова, а данас звуче готово нестварно.
Заборављена српска женска имена из средњег века
Према историјским изворима, ова имена носиле су жене у време Војводства Светог Саве, касносредњовековне српске државе:
Доброслава
Милост
Галича
Радослава
Обрада
Радост
Јурислава
Мојца
Обелича
Деска
Војхна
Радоба
Петра
Драга
Првослава
Јелена
Станина
Емностија
Радена
Братослава
Љуба
Влкослава
Белосава
Радуша
Иако вец́ина ових имена данас звучи архаично и ретко, занимљиво је да су Јелена и Петра опстале до данашњих дана готово без икаквих промена, иако су старе више од шест векова. Имена попут Драга и Љуба још увек постоје, али се срец́у веома ретко и углавном код старијих генерација.
Шта је било Војводство Светог Саве?
Како се наводи у објави која је покренула интересовање јавности, ова имена потичу из времена Војводства Светог Саве (лат. Дуцатус Санцти Сабае), српске касносредњовековне државе која је постојала у периоду османског освајања Балканског полуострва.
Војводством су владали Стефан Вукчиц́ Косача и његов син Владислав, а држава је обухватала делове данашње Босне и Херцеговине, Србије, Хрватске и Црне Горе. Њено административно средиште налазило се у Брезници, на простору данашње Црне Горе.
Како је изгледала територија ове државе
Постоји и историјска географска карта штампана у Риму 1689. године, поводом обележавања 300 година од Косовског боја. Иако данас делује наивно у односу на савремену картографију, карту нису радили непознати аутори. Израдили су је истакнути римски стручњаци тог доба: историчар и географ Кантели да Виола, гравер Антонио Барбери и издавач Де Роси.
На карти се јасно види да се Војводство Светог Саве простирало:
Војводство од светог саве колијевка хрватског народа... 😂🤡 хттпс://т.цо/1xм5МлКуГН
— СТАЛЛЕНМЕИСТЕР Динко Коњаковић (@ОберстХацхел) Аугуст 12, 2025
на западу до реке Неретве,
на северу је обухватало Љубиње и простор до границе са Босном,
на североистоку се граничило са Србијом,
док је на истоку обухватало делове Горње и Доње Зете, у области означеној као део Албаније.
Дуж обале се простирало Српско поморје, изузев уског појаса Дубровачке републике, а према овој карти, то подручје је било насељено вец́инским српским живљем.
Занимљиво је да се на овој карти не помињу ни Црна Гора, ни Дукља, нити Црна Гора као турски кадилук, што је дуго била. Помињу се само „пополи ди монте негро“, и то једва приметним словима, као ознака планинског становништва које је живело на простору земље Светог Саве.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
